2020 - Tenderi

Podela nabavke u partije

Naručiocu zakon omogućava da predmet javne nabavke, u konkretnom postupku može oblikovati u više partija.

Predmet javne nabavke naručilac određuje tako da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

Naručilac posebnim aktom bliže uređuje način planiranja i sprovođenja postupka javne nabavke i u tom smislu uređuje u kojim slučajevima će i koje javne nabavke oblikovati u više partija.

Oblikovanje predmeta javne nabavke u više partija naručilac vrši, na osnovu objektivnih kriterijuma (prema vrsti, količini, svojstvima, nameni, mestu ili vremenu izvršenja i sl.), pri čemu određuje predmet i obim svake pojedine partije.

U cilju podsticaja konkurenciji naručilac uzima u obzir mogućnost učešća malih i srednjih preduzeća u postupku javne nabavke uvek kada je to opravdano.

Naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije, kao i ukupnu procenjenu vrednost svih partija u konkretnom postupku javne nabavke za period na koji se zaključuje ugovor.

Ako je zbir vrednosti svih partija u konkretnom postupku javne nabavke jednak ili veći od iznosa pragova definisanih članom 27 Zakona, naručilac ne može da izbegne primenu Zakon za partije čije su procenjene vrednosti ispod utvrđenog praga. Izuzetno, naručilac ne mora da primenjuje odredbe Zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost konkretne partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od praga utvrđenog u članu 27. stav 1 Zakona, odnosno od 1.000.000 dinara ako su predmet nabavke dobra ili usluge i 3.000.000 dinara ako su predmet nabavke radovi.

Ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova, prilikom određivanja predmeta nabavke naručilac mora da razmotri prikladnost oblikovanja predmeta javne nabavke u više partija. Ukoliko naručilac konstatuje da nije prikladno oblikovati predmet javne nabavke u više partija, u izveštaju o postupku javne nabavke navodi razloge iz kojih predmet javne nabavke nije oblikovan u više partija. Navedene zakonske odredbe u našim uslovima imaće veoma ograničenu, minornu primenu, obzirom na visinu objavljenih evropskih pragova koji u 2020 godini, za javne naručioce: republičke organe- za dobra / usluge iznosi 16.336.267 dinara, a za organe pokrajinske uprave i za organe lokalne uprave- za dobra / usluge iznosi 25.150.799 dinara, za sektorske naručioce- za nabavku dobara / usluga iznose 50.301.599 dinara, a za sve javne i sektorske naručioce- za radove evropski prag iznosi 628.769.985 dinara.

U postupcima javnih nabavki koje su oblikovane u više partija naručilac dodeljuje ugovor po svakoj partiji.

Po svakoj partiji, naručilac definiše kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta i kriterijum za dodelu ugovora.

Kriterijumi za dodelu ugovora moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski, moraju da budu povezani sa predmetom ugovora o javnoj nabavci, moraju da omoguće efektivnu konkurenciju, i da budu naknadno objektivno proverivi.

Naručilac je dužan da u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponude, odnosno pregovaranje u slučaju sistema kvalifikacije, odredi da li ponude mogu da se podnesu za jednu, više ili za sve partije.

Naručilac može da ograniči broj partija koje mogu da se dodele jednom ponuđaču i u slučaju kada je dopušteno podnošenje ponuda za nekoliko partija ili za sve partije ako je maksimalan broj partija po ponuđaču naveden u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponude, odnosno pregovaranje u slučaju sistema kvalifikacije. Navedena mogućnost ne obavezuje naručioca.

U slučaju da naručilac ograniči broj partija koje dodeljuje jednom ponuđaču, navodi u dokumentaciji o nabavci objektivne i nediskriminatorske kriterijume ili pravila koja namerava da primeni prilikom odlučivanja o dodeli ugovora za partije u slučaju kada bi primena kriterijuma za dodelu ugovora dovela do toga da se jednom ponuđaču dodeli više partija od maksimalnog broja koji je naručilac odredio.

Ako naručilac u konkursnoj dokumentaciji nije ograničio broj partija koje može da dodeli jednom ponuđaču i nije odredio pravila koja namerava da primeni prilikom odlučivanja o dodeli ugovora, pri stručnoj oceni ponuda ne može da ograniči broj dodeljenih ugovora jednom ponuđaču.

Imajući u vidu da je podela javne nabavke u partije mogućnost a ne obaveza naručioca, preporučujemo naručiocu da u svom posebnom aktu (član 49 stav 2 Zakona) bliže uredi postupanja za koja se opredelio u postupcima javnih nabavki koje će deliti u partije.

Samo u posebnom aktu naručioca jasno propisano postupanje ako se uredi zakonom data mogućnost, sprečavaju se eventualne nenamerne greške i štete koje mogu nastati u praksi, kako kod naručioca, tako i kod privrednih subjekata usled ograničavanja konkurencije.

Postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku ili po odluci naručioca lice koje je naručilac odredio za javne nabavke procenjene vrednosti koja ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara. Kako se komisija za javnu nabavku i lice koje je naručilac odredio staraju se o zakonitosti sprovođenja postupka javne nabavke to je u njihovom interesu da se posebnim aktom naručioca bliže uredi ova oblast.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

KAKO UČESTVOVATI U POSTUPKU NA KOJI SE ZJN NE PRIMENJUJE

Odredbama novog Zakona o javnim nabavkama propisano je da se zakon ne primenjuje na nabavke čija je procenjena vrednost manja:

od 1.000.000 dinara, za nabavku dobara i usluga, odnosno 3.000.000 dinara za nabavku radova

i da se na ove nabavke, primenjuju načela novog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne javne nabavke.

Kako su se vrednosti za nabavke do kojih naručilac nije dužan da primenjuje ZJN značajno povećale i promenile, u praksi od stane ponuđača, sve češće se javljaju pitanja: „Kako da učestvujem u ovakvim nabavkama i da li naručilac ima obavezu da nam prosledi poziv?“

„ Zar nije ograničena transparentnost postupaka nabavki na koje se zakon ne primenjuje?“

Savet naših konsultanata svim ponuđačima je da se naručiocu obrate sa Pismom o zainteresovanosti u kome bi obavestili naručioca da su zainteresovani za određenu nabavku predmeta usluga ili radova koji su predmet njihove ponude, i da očekuju da im naručilac uputi Poziv za podnošenje ponuda ukoliko bude iskazao potrebu za dobrima, uslugama ili radovima koji su predmet njihove ponude.

Ako naručilac ne dostavi poziv za podnošenje ponuda, ponuđaču koji ga je prethodno obavestio da je zainteresovano lice, povrediće načelo transparentnosti.

Za konkretne pojedinosti vezane za postupanje očekujemo Vašpoziv.

Vaši konsultanti.

Planiranje javnih nabavki po novom Zakonu

Novi Zakon o javnim nabavkama u praksi se primenjuje od prvog jula 2020. godine.

Na sve javne nabavke planirane u planu nabavki za 2020 godinu, a koje naručioci započnu pre dana početka primene novog zakona, odnosno pokrenu donošenjem odluke o pokretanju postupka javne nabavke, zaključno sa tridesetim junom 2020. godine, okončaće ih po starom zakonu.

Naručioci su dužni, da nakon početka primene Zakona (01.07.2020 godine), javne nabavke iz plana nabavki za 2020 godinu, a za koje nisu započeti postupci, usklade sa odredbama novog zakona.

Planiranje javnih nabavki uređeno je članom 88 novog Zakona.

Naručilac je dužan da donese godišnji plan javnih nabavki koji sadrži sledeće podatke:

predmet javne nabavke i CPV oznaku;
procenjenu vrednost javne nabavke;
vrstu postupka javne nabavke;
okvirno vreme pokretanja postupka.

U planu javnih nabavki naručilac unosi i nabavku koju sprovodi preko tela za centralizovane javne nabavke.

Plan javnih nabavki i sve njegove kasnije izmene ili dopune, naručilac objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici u roku od deset dana od dana donošenja.

Izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra se i planiranje nove javne nabavke,kao i izmena predmeta javne nabavke i povećanje procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%.

Naručilac nije dužan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke i podatke iz plana javnih nabavki koji predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki. U ovom konkretno slučaju, navedeno znači da naručilac može da pokrene postupak javne nabavke po novom Zakonu ako je ta nabavka planirana po novom zakonu i ako je objavljen plan javnih nabavki usklađen sa odredbama novog Zakona, na novom portalu nabavki koji podržava elektronsko podnošenje ponuda (prijava).

U izuzetnim slučajevima, kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati ili iz razloga hitnosti, naručilac može da pokrene postupak javne nabavke i ako nabavka nije predviđena u planu javnih nabavki.

Kako novi Zakon počinje da se primenjuje u drugom polugodištu 2020 godine, to znači da sve planirane a ne pokrenute javne nabavke od prvog jula 2020. godine, naručioci moraju planirati uz poštovanje odredbi novog Zakona o javnim nabavkama.

Pri utvrđivanju plana javnih nabavki po novom Zakonu od 01.07.2020. godine, naručilac, pre svega mora da ima u vidu, da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora:

da bude objektivna;
da bude zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i
da bude validna u vreme pokretanja postupka.

Određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Naručilac određuje predmet javne nabavke na način da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

Procenjena vrednost predmeta javne nabavke iskazuje se u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost. Procenjena vrednost obuhvata procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije ugovora i moguće produženje ugovora, ukoliko je predviđeno u konkursnoj dokumentaciji. Ako naručilac predviđa isplatu nagrade ili naknade ponuđačima ili kandidatima, dužan je da vrednost tih nagrada ili naknada uračuna u iznos procenjene vrednosti predmeta javne nabavke.

Naručilac koji je organizovan na način da ima više posebnih organizacionih jedinica, procenjenu vrednost utvrđuje kao ukupnu procenjenu vrednost predmeta javne nabavke za sve organizacione jedinice.

Izuzetno, ako je posebna organizaciona jedinica samostalno odgovorna za svoju javnu nabavku, procenjena vrednost predmeta javne nabavke može da se odredi na nivou te organizacione jedinice. Smatra se da je organizaciona jedinica samostalno odgovorna ako samostalno planira nabavke, sprovodi postupke javne nabavke i zaključuje ugovore o javnoj nabavci koje finansira iz sredstava opredeljenih u okviru posebnog budžetskog razdela koji ima na raspolaganju.

Kada se planira sprovođenje postupka koji za ishod ima okvirni sporazum i sistema dinamične nabavke, procenjena vrednost predmeta javne nabavke određuje se kao maksimalna vrednost svih ugovora predviđenih za vreme trajanja tog okvirnog sporazuma ili sistema dinamične nabavke.

U slučaju partnerstva za inovacije procenjena vrednost predmeta javne nabavke određuje se kao maksimalna procenjena vrednost svih aktivnosti istraživanja i razvoja koja će da se sprovode tokom svih faza predviđenog partnerstva uključujući i vrednost dobara, usluga ili radova koji će biti razvijeni i nabavljeni nakon završetka predviđenog partnerstva.

Ako se sprovodi javne nabavke standardnih dobara koja su opšte dostupna na tržištu ili dobara čija se nabavka periodično ponavlja, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

ukupnoj stvarnoj vrednosti svih ugovora istog predmeta nabavke koji su dodeljeni u prethodnih 12 meseci ili tokom prethodne budžetske godine, koja je prilagođena, ako je to moguće, promenama u količini ili vrednosti koje bi nastale u narednih 12 meseci ili
ukupnoj procenjenoj vrednosti sukcesivnih isporuka u toku 12 meseci od prve isporuke.

Ako se sprovodi javna nabavka dobara putem zakupa, lizinga ili kupovine na rate izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

ukupnoj procenjenoj vrednosti ugovora za sve vreme njegovog trajanja, kada je rok na koji se ugovor zaključuje 12 meseci ili kraći;
ukupnoj procenjenoj vrednosti ugovora za prvih 12 meseci i procenjenoj vrednosti za preostali period do isteka ugovorenog roka, kada je rok na koji se ugovor zaključuje duži od 12 meseci;
mesečnoj procenjenoj vrednosti ugovora pomnoženoj sa 48, kada se ugovor zaključuje na neodređen rok ili se trajanje ugovora ne može odrediti.

Ako je predmet javne nabavke uobičajena usluga ili usluga čija se nabavka periodično ponavlja, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

ukupnoj stvarnoj vrednosti svih ugovora istog predmeta nabavke koji su dodeljeni u prethodnih 12 meseci ili tokom prethodne budžetske godine, koja je prilagođena, ako je moguće, promenama u količini ili vrednosti koje bi nastale u narednih 12 meseci ili
ukupnoj procenjenoj vrednosti sukcesivno pruženih usluga u toku 12 meseci od prve izvršene usluge.

U slučaju javne nabavke određenih usluga naručilac za izračunavanje procenjene vrednosti uzima u obzir:

za usluge osiguranja – visinu premije, kao i druge naknade;
za bankarske i druge finansijske usluge – takse, provizije, kamate i druge naknade;
za usluge dizajna – takse, provizije i druge vidove naknade ili nagrade.

U slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga u kojima neće biti određena ukupna cena, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

ukupnoj procenjenoj vrednosti za vreme trajanja ugovora, ako se ugovor zaključuje na određeno vreme do 48 meseci;
mesečnoj procenjenoj vrednosti ugovora pomnoženoj sa 48, kada se ugovor zaključuje na neodređen rok ili je rok duži od 48 meseci.

U slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga izrade tehničke dokumentacije, tehničke kontrole tehničke dokumentacije, stručnog nadzora, projektantskog nadzora, kao i tehničkog pregleda izvedenih radova, procenjene vrednosti naručilac može odrediti prema tržišnim vrednostima ovih usluga u Republici Srbiji.

Naručilac ukupnu vrednost radova, kao i dobara i usluga neophodnih za izvođenje radova može odrediti i na osnovu vrednosti iz tehničke dokumentacije Studije opravdanosti sa idejnim projektom, Projekta za građevinsku dozvolu ili Projekta za izvođenje radova.

Izračunavanje procenjene vrednosti javne nabavke radova zasniva se na ukupnoj vrednosti radova, kao i dobara i usluga neophodnih za izvođenje radova, uključujući i ukupnu procenjenu vrednost dobara i usluga koje eventualno naručilac stavlja na raspolaganje izvođaču pod uslovom da su neophodni za izvođenje radova.

Kada je predmet javne nabavke podeljen u partije, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije.

Procenjena vrednost javne nabavke podeljene u partije uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period na koji se zaključuje ugovor.

Naručilac ne može da izbegne primenu novog Zakona za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija jednak ili veći od iznosa iz člana 27. Stav 1. tačka 1) Zakona.

Izuzetno, naručilac ne mora da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost te partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od 1.000.000 dinara za dobra usluge i sprovođenje konkursa za dizajn, odnosno nije veća od 3.000.000 dinara ako je u pitanju nabavka radova (iznosi iz člana 27. stava 1. tačka 1) Zakona).

Sve navedeno, naručioci moraju da imaju u vidu pri objavi plana javnih nabavki usklađenog sa odredbama novog zakona na novom portalu javnih nabavki, za sve javne nabavke koje pokreću od 01.07.2020. godine, kao i pri objavi eventualnih izmena i dopuna već objavljenog plana javnih nabavki.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Načela javne nabavke u smislu novog Zakona

U primeni novog Zakona naručilac je obavezan da postupa na ekonomičan i efikasan način, da obezbedi konkurenciju, jednak položaj svih privrednih subjekata bez diskriminacije, i da postupa na transparentan i proporcionalan način.

Naručioci su obavezni da postupaju u skladu sa načelima javne nabavke ako sprovode nabavke:

u skladu sa postupcima nabavki ustanovljenim:
- međunarodnim ugovorom ili drugim aktom na osnovu koga je nastala međunarodna obaveza, a koji je Republika Srbija zaključila sa jednom ili više trećih država ili njenih užih političko-teritorijalnih jedinica i koji se odnosi na dobra, usluge ili radove namenjene zajedničkoj implementaciji ili korišćenju od strane potpisnica (član 11 stav 1 tačka 1 Zakona);

kupovine i zakupa zemljišta, postojećih građevinskih objekata i drugih nepokretnosti, kao i prava u vezi sa njima (član 12 stav 1 tačka) );
kupovina vremena za televizijsko odnosno radijsko emitovanje, vreme emitovanja programskih sadržaja, od pružaoca medijske usluge (član 12 stav 1 tačka 2) );
usluge arbitraže i sporazumno rešavanje sporova (član 12 stav 1 tačka 3) ;
pravne usluge (član 12 stav 1 tačka 4), i to:
- zastupanje naručioca od strane advokata u postupku arbitraže ili sporazumnog rešavanje spora u zemlji i inostranstvu
- zastupanje naručioca od strane advokata u sudskom i drugom postupku;
- usluge pravnog savetovanja od strane advokata tokom pripreme za postupak zastupanja;
- pravne usluge koje pružaju zakonski zastupnici ili staratelji ili druge pravne usluge čije je izvršioce izabrao sud;
- druge pravne usluge koje su povezane, čak i povremeno, sa vršenjem javnih ovlašćenja;
Usluge overavanja i potvrđivanja isprava koje pružaju javni beležnici (član 12 stav 1 tačka 5);
finansijske usluge u vezi sa izdavanjem, prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, kao i aktivnosti koje se sprovode u okviru Evropskog fonda za finansijsku stabilnost i Evropskog mehanizma za stabilnost (član 12 stav 1 tačka 6);
zajmova i kredita, bez obzira da li su u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskim instrumenata (član 12 stav 1 tačka 7);
ugovore koji se zaključuju u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada osim ugovora o delu (član 12 stav 1 tačka 8);
usluge civilne odbrane, civilne zaštite i usluge sprečavanja opasnosti, koje pružaju neprofitne organizacije, odnosno udruženja obuhvaćene CPV oznakama 75250000-3, 75251000-0, 75251100-1, 75251110-4, 75251120-7, 75252000-7, 75222000-8, 98113100-9 i 85143000-3, osim usluge prevoza pacijenata vozilom hitne pomoći (član 12 stav 1 tačka 9);
usluge prevoza putnika železnicom ili metroom (član 12 stav 1 tačka 10);
nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta (član 12 stav 1 tačka 11);
usluge istraživanja i razvoja (član 12 stav 1 tačka 12), izuzev kada su predmet javne nabavke usluge istraživanja i razvoja koje su obuhvaćene CPV oznakama od 73000000-2 do 73120000-9, 73300000-5, 73420000-2 i 73430000-5 ukoliko su ispunjena oba sledeća uslova:
- korist ostvaruje isključivo naručilac, odnosno namenjene su isključivo njegovoj upotrebi i obavljanju njegovih poslova i
- naručilac u celosti finansira te usluge.

čija je isključiva i neposredna namena omogućavanje javnom naručiocu da obezbedi ili iskorišćava javnu komunikacionu mrežu ili pruža javnosti jednu ili više elektronskih komunikacionih usluga u smislu zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije (član 14 stav 1 tačka 1) );
nabavku usluga centralne banke (član 14 stav 1 tačka 2) );
nabavke namenjene preradi i prodaji, daljoj prodaji ili iznajmljivanju trećim licima na tržištu, pod uslovom da javni naručilac nema isključivo ili posebno pravo prodaje ili iznajmljivanja predmeta nabavke i da drugi subjekti mogu pod jednakim uslovima da vrše prodaju, preprodaju ili iznajmljivanje predmeta nabavke trećim licima (član 14 stav 1 tačka 3) );
nabavke dobara i usluga u vezi sa sigurnosnim bojama za izradu novčanica, identifikacionih dokumenata i akciznih markica, nabavke zaštićenih papira za izradu novčanica, OVD elemenata zaštite za izradu novčanica, identifikacionih dokumenata, polikarbonatne folije i čipova za izradu identifikacionih dokumenata, retroreflektujuće folije za registarske tablice, rondela za izradu kovanog novca i nabavke usluga transporta novca, kao i obezbeđenja transporta novca, pošiljki gotovog novca i efektivnog stranog novca (član 14 stav 1 tačka 4));
kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju programskog sadržaja namenjenog za audio-vizuelne medijske usluge ili medijske usluge radija koje nabavlja javni naručilac koji je pružalac medijske usluge (član 14 stav 1 tačka 5) );
postupke koje sprovodi javni naručilac koji pruža poštanske usluge u smislu člana 170. stav 2. tačka 2) ovog zakona (član 14 stav 1 tačka 6) za obavljanje delatnosti pružanja usluga:
- usluga dodatne vrednosti koje su povezane sa elektronskim sredstvima i koje se u potpunosti pružaju elektronskim sredstvima (uključujući zaštićeno slanje šifrovanih dokumenata putem elektronskih sredstava, usluge vođenja adrese i slanje preporučene elektronske pošte);
- finansijskih usluga koje su obuhvaćene CPV oznakama od 66100000-1 do 66720000-3 i članom 12. stav 1. tačka 6) ovog zakona, uključujući poštanske novčane naloge i poštanske žirodoznake (novčane doznake bez otvaranja platnih računa u bankama);
- filatelističkih usluga ili
- logističkih usluga (usluge koje su kombinacija fizičkog dostavljanja ili skladištenja i drugih nepoštanskih funkcija);

koje sektorski naručioci sprovode u svrhu koja ne uključuje obavljanje njihovih sektorskih delatnosti ili radi obavljanja sektorskih delatnosti u inostranstvu pod uslovom da to ne uključuje upotrebu mreže ili teritorije unutar Republike Srbije i Evropske unije; (član 16 stav 1 tačka 1) );
nabavke vode za piće od strane sektorskog naručioca koji obavlja delatnost iz člana 167. stav 1. ovog zakona; (član 16 stav 1 tačka 2) );
nabavke energije ili goriva za proizvodnju energije od strane sektorskog naručioca koji obavlja delatnost iz člana 165. stav 1, člana 166. stav 1. i člana 171. ovog zakona; (član 16 stav 1 tačka 3) );
nabavke namenjene daljoj prodaji ili iznajmljivanju trećim licima na tržištu, pod uslovom da sektorski naručilac nema isključivo ili posebno pravo prodaje ili iznajmljivanja predmeta nabavke i da drugi subjekti mogu pod jednakim uslovima da vrše prodaju ili iznajmljivanje predmeta nabavke trećim licima. (član 16 stav 1 tačka 4) );

Dakle, načela javnih nabavki primenjuju se na opšte izuzetke utvrđene članom 11. i 12. Zakona, na posebne izuzetke za javne naručioce u skladu sa članom 14. Zakona, na sektorske naručioce u skladu sa članom 16. Zakona, kao i u postupcima nabavki na koje se Zakon ne primenjuje, čije su procenjene vrednosti ispod zakonom utvrđenih pragova u skladu sa članom 27. Zakona.

Činjenica, da se izuzeci utvrđeni članovima od 11 do 21 Zakona sprovode u skladu sa načelima javne nabavke, obezbeđuje pravnu sigurnost ponuđačima. Mogućnost podnošenja zahtev za zaštitu prava usled povrede načela, i u ovim postupcima, kako je propisano u članu 212 Zakona, stvara prostor i šansu da se vrati poverenje i poveća konkurentnost.

Javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene novog Zakona ili izbegavanja primene odgovarajuće vrste postupka javne nabavke ili sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili u nepovoljniji položaj.

Zabranjena je diskriminacija privrednih subjekata, odnosno ponuđača. Privredni subjekti koji imaju pravo da pružaju odgovarajuće usluge prema propisima države u kojoj su osnovani, ne mogu da budu odbijeni u postupku javne nabavke ukoliko bi prema propisima Republike Srbije morali da budu fizička ili pravna lica.

U izvršenju ugovora o javnoj nabavci svi privredni subjekti su dužni da poštuju obaveze u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, kao i obaveze iz kolektivnih ugovora, odnosno odredbe međunarodnog prava vezanog za zaštitu životne sredine, socijalno i radno pravo.

Za razvoj tržišta javnih nabavki u Srbiji, i fer utakmicu, od neprocenjivog je značaja da svi akteri u postupcima svoje aktivnosti baziraju na zakonom postavljenim načelima javnih nabavki: načelu ekonomičnosti i efikasnosti, načelu obezbeđenja konkurencije i zabrane diskriminacije, načelu transparentnosti postupka, načelu jednakosti privrednih subjekata i načelu proporcionalnosti.

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Nabavke procenjene vrednosti manje od iznosa utvrđenih pragovima

Pragovi u smislu novog Zakona su granične procenjene vrednosti nabavke dobara usluga ili radova do kojih se odredbe novog zakona ne primenjuju.

Odredbe novog zakona ne primenjuju se na nabavke čija je procenjena vrednost manja:

Od 1.000.000 dinara, za nabavku dobara, usluga, i sprovođenje konkursa za dizajn;
Od 3.000.000 dinara, za nabavku radova;
Od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatskih misija, diplomatsko-konzularnih predstavništava i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavku radova za te potrebe čija je procenjena vrednost manja od 650.000.000 dinara;
Od 15.000.000 dinara za nabavku društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. Novog zakona kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20.000.000 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac.

Na nabavke koje su ispod utvrđenih pragova, na koje se novi Zakon ne primenjuje, primenjuju se načela novog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne javne nabavke.

U slučaju da naručilac povredi neko od načela na način koji nije primeren okolnostima konkretne nabavke, ponuđači svoja prava moći će da zaštite pred Republičkom komisijom za zaštitu prava, podnošenjem zahteva za zaštitu prava.

Međutim, kako navedena odredba sadrži pravne nejasnoće, postavlja se pitanje: Koji je to način primeren okolnostima konkretne javne nabavke, na bazi kojih činjenica i parametara se utvrđuje primerenost okolnostima? Nejasno je koje posledice trpi naručilac ako povredi načela javnih nabavki u postupcima ispod vrednosti koje su definisane pragovima.

Navedeno izaziva pravnu nesigurnost kod ponuđača i sumnju da su ove nabavke, bez kontrole u fazi ugovaranja i da mogu predstavljati koruptivni izazov za sve učesnike na štetu budžetu i javnom interesu.

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

ZAKLjUČENjE UGOVORA O JAVNOJ NABAVCI PO NOVOM ZAKONU

Ugovor o javnoj nabavci je rezultat uspešno realizovanog postupka javne nabavke. Naručilac je dužan da ugovor o javnoj nabavci dostavi ponuđaču na potpisivanje u roku od deset dana od dana isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava.

Zakonom nije propisana dužnost ponuđača i rok u kome mora da vrati naručiocu potpisan ugovor. Ova nedorečenost u Zakonu, nameće obavezu naručiocu da u propratnom dopisu, koji dostavlja ponuđaču uz ugovor, navede rok u kome je ponuđač dužan da vrati naručiocu potpisan ugovor ili da pristupi potpisivanju ugovora kod naručioca uz navođenje posledice propuštanja.

Propuštanje ponuđača da, u zadatom roku, vrati naručiocu potpisan ugovor ili ne pristupi potpisivanju ugovora i/ili ne potpiše isti, smatra se da je ponuđač odbio da zaključi ugovor. U tom slučaju se stiče uslov da naručilac zaključi ugovor sa sledećim najpovoljnijim ponuđačem, nakon što izvrši ponovnu stručnu ocenu ponuda i donese odluku o dodeli ugovora, a sve u skladu sa uslovima određenim u dokumentaciji o nabavci i izabranom ponudom.

Isti postupak se primenjuje i u slučaju zaključivanja okvirnog sporazuma.

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

„EKONOMIČNA“ OBUSTAVA POSTUPKA

Stručna ocena ponuda…. Podnete su tri ponude. Ponuda jednog ponuđača prihvatljiva, ponude dva ponuđača neprihvatljive. Komisija naručioca imenovana za javnu nabavku ima problem. Ni posle višemesečne ocene ponuda komisija nije mogla da pronađe nedostatke u ponudi ponuđača koji je podneo prihvatljivu ponudu.

Namera je da ponuđaču ne dodele ugovor zato što je u tom postupku podneo osnovani zahtev za zaštitu prava. Donose odluku da je najbolje obustaviti postupak ali se postavlja pitanje kako? Šta je razlog obustave postupka? Ponuda je prihvatljiva, uslovi za dodelu ugovora postoje, nije prestala objektivna potreba za javnom nabavkom, započeti postupak se može okončati, nema objektivnih i dokazivih razloga za obustavu postupku.

Kao da je bitno da razlog za obustavu postupka ima opravdanje u zakonu, ko još o tome brine? Za komisiju je dovoljno da navede neki razlog i da se pozove na član zakona bez obzira što razlog nije u skladu sa zakonom. Komisija naručioca, onog istog naručioca koji u 99% slučajeva u postupcima javnih nabavki dobija po jednu ponudu po postupku koja je svega nekoliko stotine dinara ispod procenjene vrednosti javne nabavke, odlučuje da u ovom postupku pažnju posveti načelu ekonomičnosti i efikasnosti postupka. Pronalazi dokumentaciju iz prethodnog postupka javne nabavke koju je naručilac sproveo pre dve godine i to onu istu dokumentaciju koju nije mogao da pronađe i dostavi ponuđaču na uvid i kopiranje, i vrši upoređivanje ponuđene cene iz prethodnog postupka javne nabavke i cene iz konkretnog postupka javne nabavke.

Komisija je pronašla razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive. Ponuđene cene iz prethodnog postupka javne nabavke su znatno niže od ponuđenih cena u konkretnom postupku javne nabavke. Nije ekonomično i efikasno dodeliti mu ugovor i ako je ponuđač ponudio cenu ispod procenjene vrednosti javne nabavke, koju je naručilac formirao u skladu sa zakonom, na osnovu trenutnog stanja na tržištu. Prethodna nabavka je sprovedena pre dve godine uslovi na tržištu su se promenili, cena materijala, radne snage i dr. Ko još brine za profit ponuđača? Ne zanima naručioca poslovna politika ponuđača i dobit koju će ostvariti ovim poslom. Naručilac je jedan od najvećih naručilaca u zemlji, značajan za Republiku Srbiju, a ponuđač kao da zaboravlja to. To što naručilac posluje sa gubitkom i ne posluje ekonomično i efikasno je nebitno, bitno je da je ponuda ponuđača koja je prihvatljiva i ispod procenjene vrednost javne nabavke u suprotnosti sa načelom ekonomičnosti i efikasnosti postupka jer je podneo ponudu čije jedinične cene po svim pozicijama znatno odstupaju od uporedive jedinične cene iz prethodnog postupka i da takva ponuda ograničava prava i dužnosti naručioca. Da li komisija naručioca treba da bude za ovakvu odluku nagrađena, pohvaljena od strane odgovornog lica za poslušnost i dosetljivost?

Ponuđač je posle ove odluke da je njegova ponuda neprihvatljiva obogatio svoju praksu iz javnih nabavki priznajući da prvi put vidi ovakav razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive. Ostavio je zadatak komisiji naručioca da dok se okonča još jedan postupak zaštite prava osmisli bolji razlog za odbijanje ponude kao neprihvatljive i predložio da nadležni organi procene ko je veći poštovalac načela ekonomičnosti i efikasnosti, on ili naručilac?

IZVOR: arhiva ponuđača i *Odluka o obustavi postupka javno dostupna na Portalu javnih nabavki.

Autor teksta- Stanica Radović, konsultant za javne nabavke, dipl.pravnik

Naručilac ne može da bude strana u upravnom sporu?

Upravni spor se može pokrenuti protiv odluka Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u roku od 30 dana od dana prijema odluke. Upravni spor može se pokrenuti i kada Republička komisija nije donela i dostavila odluku u rokovima predviđenim Zakonom o javnim nabavkama.

Postavlja se pitanje ko može pokrenuti, upravni spor odnosno ko ima aktivnu legitimaciju za pokretanje upravnog spora? Tužilac svakako može biti ponuđač, kao i sve druge stranke iz postupka zaštite prava (između ostalih i Uprava za javne nabavke, Državna revizorska institucija, javni pravobranilac zatim nadležni javni tužilac i nadležno javno pravobranilaštvo kako je određeno čl. 11. Zakona o upravnim sporovima “Sl. glasnik RS”, br. 111/2009). Upravni sud je zauzeo stav da naručilac nije aktivno legitimisan na pokretanje upravnog spora. U rešenjima kojima je odbačena tužba naručioca zbog nedostatka aktivne legitimacije, sud je zauzeo stav da naručilac ne može biti tužilac u upravnom sporu iz razloga što je članom 11. Zakona o upravnim sporovima, propisano da tužilac u upravnom sporu može biti fizičko, pravno ili drugo lice, ako smatra da mu je upravnim aktom povređeno neko pravo ili na zakonu zasnovan interes, kao i da državni organ, organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, organizacija, deo privrednog društva sa ograničenom odgovornošću u pravnom prometu, naselje, grupa lica i drugi koji nemaju svojstvo pravnog lica, mogu pokrenuti upravni spor ako mogu da budu nosioci prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku.

Prema oceni suda, organ vlasti koji rešava po podnetom zahtevu za zaštitu prava protiv čije odluke je dozvoljeno izjavljivanje žalbe, ima procesni položaj prvostepenog upravnog organa, pa u toj, istoj, stvari nema pravni interes za podnošenje tužbe protiv osporenog rešenja. Ovo svakako predstavlja stvar tumačenja, te ovakav stav verovatno proističe iz toga da je naručilac već postupao po zahtevu, prethodno ispitujući zahtev za zaštitu prava.

Na osnovu odredaba Zakona o javnim nabavkama naručilac ima položaj prvostepenog organa u samo u slučaju kada rešenjem usvaja zahtev za zaštitu prava (član 153. stav 1. tačka 1. Zakona), ali isto tako naručilac nema položaj prvostepenog organa u slučaju kada dostavlja odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke Republičkoj komisiji, koja će odlučiti o zahtevu za zaštitu prava (član 153. stav 1. tačka 2. navedenog Zakona), tj. tada Republička komisija ima položaj prvostepenog organa, jer zaista odlučuje o zahtevu. Republička komisija kao organ koji odlučuje o zahtevu za zaštitu prava nije nosilac prava i obaveza o kojima se rešavalo u upravnom postupku. Nosilac prava i obaveza iz ugovora o javnoj nabavci je naručilac i rešenjem Republičke komisije može biti obavezan da ponudu određenog ponuđača oceni kao prihvatljivu, što može da ima i za posledicu i zaključenje ugovora koji nije povoljan za naručioca ili može biti obavezan da izmeni konkursnu dokumentaciju na način da njegova prava u postupku javne nabavke nisu zaštićena i da u realizaciji ugovora trpi štetne posledice.

Protiv rešenja Upravnog suda kojim je odbačena tužba naručioca zbog nedostatka aktivne legitimacije, naručioci mogu da izjave prigovor posebnom veću Upravnog suda u roku od 8 dana od dana prijema rešenja. U cilju zaštite svojih prava i interesa naše mišljenje je da naručioci treba da podnesu prigovor posebnom veću Upravnog suda zbog pogrešnog i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Kao nosiocima prava i obaveza iz ugovora o javnoj nabavci, Zakon o upravnim sporovima daje im status tužioca i ovakvim stavom Upravnog suda onemogućena im je zaštita osnovnih prava, odnosno ocena zakonitosti upravnog akta pred nadležnim sudom.

Autor teksta- Stanica Radović, konsultant za javne nabavke, dipl.pravnik

Zakon o javnim nabavkama

Primena od 1. jula 2020. godine

Novi Zakon o javnim nabavkama (u daljem tekstu: Zakon) donela je Narodna skupština Republike Srbije, na Devetoj sednici drugog redovnog zasedanja, 23. decembra 2019 godine. Zakon je proglašen Ukazom , 24. decembra 2019. godine, objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije, br. 91/2019 od 24.12.2019 godine, a stupio je na snagu prvog januara 2020. godine.

Primena novog Zakona počinje od 1. jula 2020. godine, osim odredaba člana 192. i 193. novog Zakona – primenjuju se od dana objavljivanja u Službenom glasniku Republike Srbije, odnosno od 24.12.2019 godine, člana 128 stav 2 novog zakona – primenjuje se od 1.3.2020 godine i člana 1 stav 4 tačka 9), član 2 stav 1 tačka 4) podtačka (3), člana 4 stav 5 tačka 2), člana 11 stavovi 5 i 6, član 20 stavovi 2 i 3, član 28 stav 4, član 82, član 84, član 105 stav 10, član 107 stav 4, član 108 stav 4, član 125, član 127 stav 3 član 134 stav 3 tačka 3) i stav 4,član 143 stav 6, član 163 stav 1 tačka 3), član 173-175, član 176 stav 8, član 177 i član 183 stav 1 tačka 2 novog zakona – primenjuje se od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Ovim Zakonom usklađen je zakonski okvir u oblasti javnih nabavki u velikom delu, sa zakonodavstvom Evropske unije. Zakonskim odredbama uređeni su: postupci zaključenja ugovora o javnoj nabavci i okvirnih sporazuma.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Naručilac u smislu novog Zakona*

Novi Zakon o javnim nabavkama deli naručioce u dve grupe:

Javne naručioce i
Sektorske naručioce.

Javni naručioci, u smislu novog Zakona, su:

1) Republika Srbija, odnosno republički organi;
2) organi autonomne pokrajine;
3) organi jedinice lokalne samouprave;
4) pravna lica osnovana u cilju zadovoljavanja potreba u opštem interesu, koje nemaju industrijski ili trgovinski karakter, ako je ispunjen bilo koji od sledećih uslova:

da se više od 50% finansiraju iz sredstava javnog naručioca;
da nadzor nad radom tih pravnih lica vrši javni naručilac;
da više od polovine članova organa nadzora ili organa upravljanja t ih pravnih lica imenuje javni naručilac;
grupe naručilaca iz tačke 1) – 4) stava 1 člana 3 novog Zakona.

Potrebe koje imaju industrijski ili trgovinski karakter, su potrebe koje zadovoljava pravno lice koje posluje u redovnim tržišnim uslovima, koje ima za cilj ostvarenje dobiti i samo snosi gubitke koji proizlaze iz njegove delatnosti.

Vlada utvrđuje spisak naručilaca na predlog ministarstva nadležnog za poslove finansija.

Sektorski naručioci, u smislu novog Zakona, su:

1) javni naručioci koji obavljaju sektorsku delatnost;
2) privredna društva koja obavljaju sektorsku delatnost nad kojima javni naručilac može imati, direktno ili indirektno, preovlađujući uticaj na osnovu svojine, finansijskog udela ili pravila na osnovu kojih je organizovano;
3) drugi subjekti koji obavljaju sektorsku delatnost na osnovu isključivih ili posebnih prava.

Preovlađujući uticaj podrazumeva se u bilo kom od sledećih slučajeva u kojima javni naručilac, direktno ili indirektno:

1) ima većinu upisanog kapitala društva;
2) kontroliše većinu glasova koji se odnose na akcije koje izdaje društvo;
3) može imenovati više od polovine članova organa nadzora, odnosno organa rukovođenja društva.

Isključiva ili posebna prava su prava koja dodeljuje nadležni organ na osnovu zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta, kojim se ograničava obavljanje sektorske delatnosti na jednog ili više subjekata i koji značajno utiče na mogućnost drugih subjekata da obavljaju takvu delatnost.

Pravo dodeljeno u postupku u kome je izvršeno javno objavljivanje i u kome su bili određeni objektivni kriterijumi za dodelu tih prava, ne smatra se isključivim ili posebnim pravom.

Postupak obuhvata:

1) postupak koji je sproveden primenom propisa o javnim nabavkama ili propisa o javno – privatnom partnerstvu i koncesijama ili
2) druge postupke u kojima su primenjeni objektivni kriterijumi i obezbeđena transparentnost i javno objavljivanje, u skladu sa pravnim aktima Evropske unije iz Priloga 9. Deo I. novi Zakona. -Odložena primena.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

_________________________________
^*Novi Zakon o javnim nabavkama (Službeni glasnik Republike Srbije br 91/2019)