Autor: Urednik

DA LI PONUĐAČ SNOSI POSLEDICE ZBOG GREŠAKA IMAOCA JAVNIH OVLAŠĆENJA?

U postupku javne nabavke naručilac je zahtevao da ponuđač dokaže da u poslednjih godinu dana računajući od dana objavljivanja javnog poziva nije bio u blokadi. U izjavi o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta ponuđač je potvrdio da nije bio u blokadi i kao dokaz naveo javno dostupne podatke – pretraživanje dužnika u prinudnoj naplati koji su dostupni na internet stranici Narodne banke Srbije. U fazi stručne ocene ponuda naručilac je utvrdio da je ponuđač bio u blokadi i to jedan dan, a da ponuđač o tome nije imao saznanja. Sa ovom informacijom upoznao se prvi put kroz sadržinu Odluke o dodeli ugovora, kojom je njegova ponuda odbijena kao neprihvatljiva.  Od Narodne banke Srbije je dobio informaciju da je račun blokiran na osnovu akta javnog izvršitelja kao nosioca javnih ovlašćenja u postupku izvršenja. Ponuđač je dug na osnovu izvršne isprave izmirio i o tome obavestio javnog izvršitelja koji nije obustavio izvršni postupak već isti sproveo.  Na zahtev ponuđača javni izvršitelj se obratio Narodnoj banci Srbije i na osnovu zaključka o obustavi postupka i dokaza da je dug koji je bio predmet izvršenja izmiren zahtevao brisanje podataka o prinudnoj naplati iz registra koji vodi Narodna banka Srbije. Ocenom dostavljenih dokaza Narodna banka Srbije je utvrdila da je javni izvršitelj kao nosilac javnih ovlašćenja načinio grešku zbog koje štetne posledice ne može da snosi privredni subjekt i izvršila brisanje podataka o prinudnoj naplati.  U registru dužnika u prinudnoj naplati evidentirano je da ponuđač kao privredni subjekt nema evidentirane podatke o broju dana nelikvidnosti u poslednjih 5 godina.

Odlukom o dodeli ugovora njegova ponuda je odbijena kao neprihvatljiva. Ponuđaču je pričinjena šteta radnjama nosioca javnih ovlašćenja. U postupku zaštite prava koji je pokrenut ponuđač je dokazao da je njegova ponuda prihvatljiva. Republička komisija za zaštitu prava je rešenjem br. 4-00-811/2022 od 22.12.2022. godine usvojila zahtev za zaštitu prava. U postupku odlučivanje cenila je da ponuđač nije imao saznanja o evidentiranju broja dana blokade, da je dug koji je bio predmet izvršenja izmiren, da je ponuđač obavestio javnog izvršitelja o uplati duga  i  dostavio dokaz, da je nalogom javnog izvršitelja blokiran račun ponuđača od strane Narodne banke Srbije, da je se javni izvršitelj obratio Narodnoj banci Srbije sa zahtevom za ispravku greške, da je Narodna banka Srbije ispravila grešku i da je pretragom javno dostupnih podataka utvrđeno da ponuđač nije bio u blokadi u poslednjih 5 godina.

Ocena dokaza od strane Republičke komisije za zaštitu prava u predmetnom postupku javne nabavke je u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama i Zakonom o opštem upravnom postupku. Ponuđači ne mogu da snose štetne posledice zbog grešaka u radu imaoca javnih ovlašćenja.

Javni izvršitelj je lice koje vrši javna ovlašćenja poverena Zakonom o izvršenju i obezbeđenju. Imaoci javnih ovlašćenja sami odgovaraju za štetu koju svojim nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuju fizičkim i pravnim licima u vršenju poverenih poslova. Svaka šteta pričinjena privrednim subjektima ima za osnov pokretanje sudskog postupka radi naknade štete koja je pričinjena greškama u radu imaoca javnih ovlašćenja.

Autor teksta-Stanica Antelj, diplomirani pravnik ,sertifikovani službenik za javne nabavke

Obavezujuća pisma o namerama banke za izdavanje bankarske garancije?

Sredstva obezbeđenja u javnim nabavkama, propisana su članom  Članom  94. Zakona o javnim nabavkama. U postupku javne nabavke naručilac može da zahteva od privrednog subjekta da mu dostavi sredstvo obezbeđenja:

1) za ozbiljnost ponude, u slučaju da ponuđač odustane od svoje ponude u roku važenja ponude, ne dostavi dokaze o ispunjenosti kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta u skladu sa članom 119. ovog zakona, neosnovano odbije da zaključi ugovor o javnoj nabavci ili okvirni sporazum ili ne dostavi obezbeđenje za izvršenje ugovora o javnoj nabavci ili okvirnog sporazuma;

2) za ispunjenje ugovornih obaveza;

3) za otklanjanje nedostataka u garantnom roku;

4) od odgovornosti za prouzrokovanu štetu ako je nastala u vezi sa obavljanjem određene delatnosti;

5) za povraćaj avansa.

Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tačka 1),  ne može da bude veće od 3% vrednosti ponude bez poreza na dodatu vrednost.

Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tač. 2) i 3), ne može da bude veće od 10% vrednosti ugovora o javnoj nabavci bez poreza na dodatu vrednost.

Sredstvo obezbeđenja iz stava 1. tačka 5),  mora da bude u visini avansa.

Korisnici budžetskih sredstava koji su uključeni u konsolidovani račun trezora Republike Srbije, a nemaju svoj račun, već rashode i izdatke izvršavaju preko računa izvršenja budžeta Republike Srbije, nisu dužni da dostave sredstvo obezbeđenja koje se zahteva u skladu sa ovim članom.

Pravilnikom o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki (Službeni glasnik RS br. 93/2020)  Članom  14. Propisano je: U konkursnoj dokumentaciji može da se navede sredstvo obezbeđenja kojim ponuđači obezbeđuju ispunjenje svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i ispunjenje svojih ugovornih obaveza.  Sredstvo obezbeđenja može biti:

1) bankarska garancija;

2) hipoteka;

3) jemstvo drugog pravnog lica sa odgovarajućim bonitetom;

4) jedan od oblika ručne zaloge hartija od vrednosti ili drugih pokretnih stvari;

5) menica;

6) polisa osiguranja i dr.

U  Članu 15. Istog pravilnika  propisano je: Sredstvo obezbeđenja traje najmanje koliko traje rok za ispunjenje obaveze ponuđača koja je predmet obezbeđenja.  U slučaju dogovorenog avansnog plaćanja naručilac ne može da isplati nijedan iznos pre nego što primi traženo sredstvo obezbeđenja za povraćaj avansnog plaćanja.

Napomena: Navedeni Pravilnik o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki (Službeni glasnik RS br. 93/2020) prestao je da važi stupanjem na snagu Pravilnika o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki koji je objavljen u martu 2021 u Službenom glasniku RS br 21/2021. Novim   Pravilnikom sredstva sredstva ovezbeđenja propisana su u Članovima 15. i 16. Bez sadržinskih izmena.

U konkretnom primeru iz prakse, privredni subjekt je ukazao naručiocu da je zahtevom da ponuđači uz ponudu  dostave obavezujuće pismo o namerama banke za ispunjenje ugovornih obaveza i otklanjanje nedostataka u garantnom roku izvršena povreda  Člana 94 ZJN, te sa navedenim u vezi i povreda člana 5. Stav 1 ZJN, budući da je naručilac na ovaj način ograničio konkurenciju, nije obezbedio jednak položaj svim privrednim subjektima i diskriminisao ponuđače u pogledu traženih sredstava obezbeđenja, posebno imajući u vidu da je naručilac objavio više javnih nabavki velike vrednosti sa istim zahtevom , te da svako obavezujuće pismo o namerama banke nepotrebno „zauzima liniju“  za izdavanje bankarske garancije, zbog čega je ponuđač onemogućen da učestvuje u više javnih nabavki.

Na bazi činjeničnog stanja utvrđenog u konkretnom slučaju Republička komisija u donetom Rešenju br. 4-00-1015/2020 od 15.01.2021, po podnetom  Zahtevu za zaštitu prava, ukazala je da je naručilac,  konkursnoj dokumentaciji predvideo dužnost ponuđača da dostave „Original obavezujuće pismo o namerama banke za izdavanje bankarske garancije za dobro izvršenje posla, obavezujućeg karaktera za banku, da će u slučaju da ponuđač dobije posao, najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja ugovora, izda bankarsku garanciju za ozbiljnost posla, u visini ne manjoj od 10% ukupne vrednosti ugovora bez PDV-a, sa rokom važenja koji mora biti duži, najmanje 30 dana od dana  završetka izvođenja radova, prema podacima iz ponude. Pismo ne sme imati sadržinu koja se odnosi na politiku banke i odrednicu da ne predstavlja dalju obavezu banke, kao garanta“, kao i „Original obavezujuće pismo o namerama banke, da će u slučaju da ponuđač dobije posao, na dan primopredaje ugovorenih radova, izdati bankarsku garanciju za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, obavezujućeg karaktera za banku, u visini ne manjoj od 5% od ukupne vrednosti ugovora bez PDV-a sa rokom koji mora biti duži najmanje 30 dana od dana isteka garantnog roka za izvedene radove, prema podacima iz ponude.  Pismo ne sme imati sadržinu koja se odnosi na politiku banke i odrednicu da ne predstavlja dalju obavezu banke, kao garanta.“ Republička komisija, ukazala je da iz odredbi ZJN i Pravilnika Pravilnika o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki (Službeni glasnik RS br.93/20, proizlazi da naručilac ima mogućnost da u konkursnoj dokumentaciji odredi sredstva obezbeđenja kojima ponuđač obezbeđuje ispunjenost svojih obaveza u postupku javne nabavke, kao i ispunjenost svojih ugovornih obaveza. Izbor sredstava finansijskog obezbeđenja koje će u konkretnom slučaju biti zahtevano zavisi od potreba i od vrednosti javne nabavke, s`tim što je obaveza naručioca da prilikom propisivanja istih u konkursnoj dokumentaciji poštuje načela javnih nabavki, a posebno da vodi računa da postavljenim zahtevima ne diskriminiše ponuđače, odnosno da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak položaj svim privrednim subjektima. Zatim je Republička komisija ukazala, polazeći od zahteva naručioca koji se odnose na propisana sredstva obezbeđenja, da je naručilac propisivanjem istih na način  kao u predmetnoj konkursnoj dokumentaciji ograničio konkurenciju, da nije obezbedio jednak položaj svim privrednim subjektima i da je diskriminisao ponuđače. Dalje je Republička komisija ukazala da se na osnovu argumentacije naručioca date kao odgovor na zahtev za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima konkursne dokumentacije o nabavci, niti na osnovu odgovora na predmetni zahtev za zaštitu prava, osim ukazivanja na odredbe člana 94 ZJN i odredbe člana 14 Pravilnika o sadržini konkursne dokumentacije u postupcima javnih nabavki (Službeni glasnik RS br.93/20, ne proizlazi obrazloženje razloga kojima se naručilac rukovodio prilikom propisivanja zahteva za dostavljanje obavezujućeg pisma o namerama banke za izdavanje bankarske garancije za dobro izvršenje posla, kao i pisma o namerama banke da će izdati bankarsku garanciju za otklanjanje nedostataka u garantnom roku u ovoj fazi postupka od svih ponuđača. Navedeno naročito, imajući u vidu odredbu člana 11 Modela ugovora kojim je propisano da se izabrani ponuđač  obavezuje da na dan zaključenja ugovora, a najkasnije u roku od tri dana, preda naručiocu bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla , kao i da se prilikom primopredaje radova izabrani ponuđač preda bankarsku garancijiu za otklanjanje nedostataka u garantnom roku. Imajući u vidu navedeno, u konkretnom slučaju, ne proizlazi nesporan zaključak, da je sadržina konkursne dokumentacije u osporenom delu sačinjena u svemu u skladu sa Članom 93. Stav 1 ZJN, kojim je propisano da konkursna dokumentacija mora da bude sačinjena na način da omogući pripremu i podnošenje ponude u skladu sa načelima javnih nabavki koja se odnose na obezbeđenje konkurencije i jednakost ponuđača. U smislu navedenog naručilac je dužan, da imajući u vidu u rešenju konstatovane primedbe razmotri sadržinu konkursne dokumentacije, odnosno način na koji je definisao osporena pisma o namerama banke za izdavanje bankarske garancije za dobro izvršenje posla i bankarske garancije za otklanjanje nedostataka u garantnom roku, tako da navedenim zahtevima ne bude ograničena konkurencija među ponuđačima, kao i da, s tim u vezi, obezbedi da konkursna dokumentacija bude u svemu u skladu sa odredbama ZJN.

Detaljno u Rešenju Republičke komisije br. 4-00-1015/2020  od 15.01.2021. godine.

Po pitanju celishodnosti da se u konkursnoj dokumentaciji zahtevaju Pisma o namerama banke, a imajući u vidu da se, u fazi podnošenja ponude, kriterijumi za kvalitativni izbor privrednog subjekta dokazuju izjavom o ispunjenosti kriterijuma, a dokazi, po Članu 119.  stav 1. ZJN /2019, traže od ponuđača koji je podneo ekonomski najpovoljniju ponudu, logično je, najekonomičnije i najcelishodnije, za sve učesnike u postupku , da se isto analogno primeni i na pisma  o namerama banke – sredstva obezbeđenja koja dostavlja samo  privredni subjekt kome naručilac odlukom dodeli ugovor.

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Tehnička greška- razlog za obustavu postupka javne nabavke?

Naručilac donosi odluku o obustavi postupka javne nabavke u skladu sa odredbom Člana 147. ZJN, ako postoje dokazivi razlozi, koji nisu mogli da se predvide u vreme pokretanja postupka i koji onemogućavaju da se započeti postupak okonča i to:  ako  postoje dokazivi razlozi usled kojih je prestala potreba naručioca za predmetnu  javnu nabavku usled čega se postupak neće ponavljati u toku iste budžetske godine, odnosno u narednih šest meseci; ako postoje poznate okolnosti zbog kojih bi, da su bile poznate ranije, došlo do bitne promene u sadržaju dokumentacije o nabavci; ako nije dostavljena nijedna ponuda odnosno ni jedna prijava; ako ni jedan kandidat ne ispunjava kriterijume za kvalitativan izbor privrednog subjekta; ako je u javnoj nabavci čija je procenjena vrednost manja od iznosa evropskih pragova, u svim ponudama ponuđena cena jednaka ili veća od evropskih pragova; ako nije dobio unapred određen broj kandidata ili ponuda za zaključenje okvirnog sporazuma, osim  ako je imao nameru da zaključi okvirni sporazum sa više ponuđača, može da zaključi okvirni sporazum sa manjim brojem ponuđača ili samo sa jednim; ako ne dobije unapred određeni broj ponuda koje ispunjavaju uslove  za dodelu okvirnog sporazuma; ako nakon pregleda i stručne ocene ponuda utvrdi da su sve podnete ponude neprihvatljive.

U konkretnom  primeru obustave postupka ne postoji ni jedan od zakonom propisanih razloga za obustavu postupka.

Uvidom u Odluku o obustavi postupka utvrđeno je da se naručilac pozvao na odredbu Člana 147. stav 1. tačka 3) ZJN, kad je predmetni postupak javne nabavke obustavio navodeći da je: „ U toku izrade stručne ocene ponuda, komisija za javnu nabavku utvrdila tehničku grešku prilikom izrade tehničke dokumentacije u predmetnom postupku, gde nije predviđen tehnički i stručni kapacitet kao kriterijum izbora.  Naime, u prethodno sprovedenim javnim nabavkama naručioca, a u vezi sa izvođenjem radova na izgradnji vodovodne i kanalizacione mreže, kao dodatni uslov su traženi tehnički i kadrovski kapacitet, kako bi se osiguralo kvalitetno izvršenje  radova od strane ponuđača. Konkursna dokumentacija u delu Predmet nabavke stav 11 tačka 11.1 navodi da naručilac zadržava pravo da obustavi postupak javne nabavke u bilo kom momentu  pre zaključenja ugovora/okvirnog sporazuma. Kako dodatni uslov kao kriterijum za izbor izvođača, i to tehnički i stručni kapacitet, tehničkom greškom nisu traženi u predmetnom postupku, a kojim se obezbeđuje da će potencijalni ponuđač biti sposoban da izvrši ugovor o javnoj nabavci u skladu sa Članom 114. ZJN , odgovorno lice prihvata izveštaj komisije i donosi odluku o obustavi postupka“

Imajući u vidu da je tehnička greška razlog navedene u obustavi postupka javne nabavke, te da je naručiocu bitno da potencijalni ponuđač bude  sposoban da izvrši ugovor,  Republička komisija je, na bazi uvida u konkursnu dokumentaciju i predviđeni Model ugovora , nesporno je utvrdila da je odredbama člana 2,10 i 11 navedenog Modela ugovora, između ostalog, definisana obaveza izvođača radova da ugovorene radove izvede u roku od 6 meseci, računajući od dana uvođenja u posao, kvalitetno u skladu sa svojom ponudom, važećim tehničkim propisima, građevinsko dozvolom, investiciono-tehničkom dokumentacijom i ugovorom o javnoj nabavci….

Po oceni Republičke komisije, razloge koje je naručilac naveo u predmetnoj Odluci o obustavi postupka, ne predstavljaju razloge koji su predviđeni odredbom Člana 147. Stav 1. tačka 3) ZJN, odnosno nisu okolnosti koje naručiocu nisu bile poznate ranije. U tom smislu naručilac nije imao osnova da shodno  odredbi Člana 147. Stav 1. tačka 3) ZJN obustavi predmetni postupak javne nabavke, pa je podneti zahtev za zaštitu prava ocenila kao osnovan i shodno odredbi Člana 226. Stav 4. tačka 1) ZJN  donela odluku  i naložila naručiocu da otkloni propuste konstatovane rešenjem, i da po prijemu istog ponovi fazu pregleda i stručne ocene ponuda u predmetnom postupku javne nabavke.

Nakon što izvrši pregled i stručnu ocenu  svih ponuda, naručilac je dužan da odbije sve neprihvatljive ponude, te da na pravilan i zakonit način okonča predmetni postupak javne nabavke, pri čemu je dužan da celokupnu izvršenu stručnu ocenu ponuda detaljno dokumentuje i obrazloži, a odluka koju bude doneo,  mora da bude detaljno obrazložena u skladu sa odredbom člana 146. stav 4. ZJN.

Dakle, tehnička greška, kako je generisana u ovom postupku, a koja se odnosi na tehnički i  stručni kapacitet, ne može biti razlog za obustavu postupka javne nabavke.

Detaljnije: Rešenje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki br. 4-00-991/2020 od 11.12.2020

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Stručna ocena ponuda mora biti detaljna i jasna

Naručilac donosi odluku o dodeli ugovora ako je u stručnoj oceni ponuda utvrđeno da su se stekli uslovi za dodelu ugovora. Odluka o dodeli ugovora mora da bude obrazložena i da sadrži naročito podatke iz izveštaja o postupku javne nabavke i uputstvo o pravnom sredstvu.

U konkretnom postupku javne nabavke utvrđeno je da,  u sadržini Odluke o dodeli ugovora nedostaje obrazloženje stručne ocene ponude. Polazeći od sadržine navoda u podnetom zahtevu za zaštitu prava i ukazivanja podnosioca zahteva za zaštitu prava istaknutim u Mišljenju istog dostavljenom povodom odgovora naručioca na podneti zahtev za zaštitu prava, utvrđeno je, da je obrazloženje naručioca da se javno kupalište  ne može izjednačiti sa radovima na javnom bazenu bez jasnih dokaza, odnosno da isto predstavlja subjektivan stav naručioca, a ne objektivnu ocenu ponude koju je naručilac dužan da utvrdi. Republička komisija za zaštitu prava konstatovala je da iz postupanja naručioca, ne proizlazi da je precizno i jasno naveo razloge zbog kojih je ponudu podnosioca zahteva ocenio kao neprihvatljivu, odnosno da nije obrazložio način  na koji je vrednovao dokaze koje je podnosilac zahteva dostavio u prilogu ispunjenosti predmetnog kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta.

Republička komisija za zaštitu prava, ukazala je da je, shodno odredbi Člana 145. Stav 2 tačka 5) ZJN, a u vezi sa Članom 146. Stav 4 ZJN, naručilac bio dužan da u Izveštaju o stručnoj oceni ponuda i u Odluci o dodeli ugovora detaljno i jasno izloži način na osnovu koga je sproveo stručnu ocenu primljenih  ponuda i kako je za ponudu podnosioca zahteva na osnovu raspoloživih dokaza utvrdio da je ista neprihvatljiva, tj, da podnosilac zahteva  ne ispunjava kriterijum za kvalitativni izbor privrednog subjekta u pogledu tehničkog i stručnog kapaciteta zahtevanog u okviru tačke 3.1.“Spisak izvedenih radova“, sobzirom na to da je kao uslov u delu navedenog kriterijuma za kvalitativni izbor privrednog subjekta nesporno zahtevao radove na izgradnji otvorenog ili zatvorenog bazena, a u ponudi podnosioca zahteva su nesporno dostavljeni dokazi u vezi sa radovima na izgradnji otvorenog kupališta.

Republička komisija Rešenjem je usvojila podneti  Zahtev za zaštitu prava i delimično poništila postupak javne nabavke u delu stručne ocene ponuda, shodno Članu 226. Stav 4 ZJN, ukazujući naručiocu da je dužan da po prijemu rešenja, ponovi fazu stručne ocene ponuda, i tom prilikom da otkloni propuste koje je Republička komisija konstatovala u rešenju i da nakon pravilno sprovedene stručne ocene ponuda odbije neprihvatljive ponude, a prihvatljive ponude da rangira  i da na pravilan i zakonit način okonča postupak javne nabavke, pri čemu je u obavezi  da celokupnu stručnu ocenu ponuda  dokumentuje i detaljno obrazloži.

Postupanje naručioca na navedeni način, omogućiće naknadnu objektivnu proveru faze stručne ocene ponuda i utvrđivanje osnova za odlučivanje naručioca.

Detaljno: Rešenje Republičke komisije br. 4-00-34/2021 od 04.02.2021 godine

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Nije dozvoljena dopuna Zahteva za zaštitu prava

U konkretnom postupku javne nabavke privredni subjekat je iskoristio zakonsko pravo utvrđeno članom 214. stav 2. ZJN podnošenjem zahteva za zaštitu prava, u skladu sa odredbama ZJN, u svrhu ostvarivanja cilja radi kojeg je to pravo priznato.

Nakon prijema predmetnog zahteva za zaštitu prava naručilac je, u ovom postupku javne nabavke, preduzimao radnje, koje nisu dozvoljene sa stanovišta Člana 216. Stav 1 ZJN, po kome podnošenje zahteva za zaštitu prava zadržava nastavak postupka javne nabavke od strane naručioca do okončanja postupka, osim u slučaju pregovaračkog postupka. Radnje koje je naručilac preduzimao u predmetnom postupku javne nabavke, nakon podnošenja zahteva za zaštitu prava uključuju nedozvoljeno produženje roka za podnošenje ponuda i pozivanje podnosioca da izvrši dopunu podnetog zahteva za zaštitu prava u roku od tri radna dana od dana prijema poziva.

 U svom odgovoru na podneti zahtev, naručilac se uglavnom izjasnio na navode iz zakonom nedozvoljene dopune zahteva za zaštitu prava koja nije učinjena u zakonom propisanom roku za podnošenje zahteva za zaštitu prava.

Republička komisija u postupku zaštite prava utvrdila je, da je naručilac postupio suprotno odredbi člana 216 stav 1 ZJN, jer nije zaustavio aktivnosti nakon podnetog zahteva za zaštitu prava, jer u konkretnom slučaju podnesak / dopuna koju je podnosilac zahteva dostavio nakon što je istekao rok za podnošenje zahteva za zaštitu prava iz člana 214. stav 2. ZJN, ne predstavlja u smislu člana 214 stav 5 ZJN, dopuštenu dopunu zahteva za zaštitu prava.

Dakle, naručilac je postupio suprotno odredbi 216 stav 1 kojom je propisano da podnošenje zahteva za zaštitu prava zadržava nastavak postupka javne nabavke od strane naručioca do okončanja postupka zaštite prava.

U konkretnom slučaju Republička komisija je na osnovu odredbe 226. Stav 1. tačka 1) ZJN  donela odluku i rešenjem usvojila zahtev za zaštitu prava kao osnovan i delimično poništila postupak javne  nabavke i naložila naručiocu da nakon prijema rešenja nastavi sprovođenje predmetnog  postupka javne nabavke i u svemu postupa u skladu sa odredbama ZJN, što uključuje i objavljivanje izmena konkursne dokumentacije i određivanje novog roka za podnošenje ponuda.

Detaljnije: u Rešenju  Republičke komisije za zaštitu prava br 4-00-1018/2020 od 11.12.2020. koje je javno dostupno na portalu Kancelarije za javne nabavke.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Podela nabavke u partije

Naručiocu zakon omogućava da predmet javne nabavke, u konkretnom postupku može oblikovati u više partija.

Predmet javne nabavke naručilac određuje tako da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

Naručilac posebnim aktom bliže uređuje način planiranja i sprovođenja  postupka javne nabavke i u tom smislu  uređuje u kojim slučajevima će i koje javne nabavke oblikovati u više partija.

Oblikovanje predmeta javne nabavke u više partija naručilac vrši, na osnovu objektivnih kriterijuma (prema vrsti, količini, svojstvima, nameni, mestu ili vremenu izvršenja i sl.), pri čemu određuje predmet i obim svake pojedine partije.

U cilju podsticaja konkurenciji naručilac  uzima u obzir mogućnost učešća malih i srednjih preduzeća u postupku javne nabavke uvek kada je to opravdano.

Naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije, kao i ukupnu procenjenu vrednost svih partija u konkretnom postupku javne nabavke za period na koji se zaključuje ugovor.

Ako je zbir vrednosti svih partija u konkretnom postupku javne nabavke jednak ili veći od iznosa pragova definisanih članom 27 Zakona, naručilac ne može da izbegne primenu Zakon za partije čije su procenjene vrednosti ispod utvrđenog praga. Izuzetno, naručilac ne mora da primenjuje odredbe Zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost konkretne partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od praga utvrđenog u članu 27. stav 1 Zakona, odnosno od 1.000.000 dinara ako su predmet nabavke dobra ili usluge i 3.000.000 dinara ako su predmet nabavke radovi. 

Ukoliko je procenjena vrednost javne nabavke jednaka ili veća od iznosa evropskih pragova, prilikom određivanja predmeta nabavke naručilac mora da razmotri prikladnost oblikovanja predmeta javne nabavke u više partija. Ukoliko naručilac konstatuje da nije prikladno oblikovati predmet javne nabavke u više partija, u izveštaju o postupku javne nabavke navodi razloge iz kojih predmet javne nabavke nije oblikovan u više partija. Navedene zakonske odredbe u našim uslovima imaće veoma ograničenu, minornu primenu, obzirom na visinu objavljenih evropskih pragova koji u 2020 godini,  za javne naručioce: republičke organe- za dobra / usluge iznosi 16.336.267 dinara, a za organe pokrajinske uprave i za organe lokalne uprave- za dobra / usluge iznosi 25.150.799 dinara, za sektorske naručioce- za nabavku dobara / usluga iznose 50.301.599 dinara, a za sve javne i sektorske naručioce- za radove evropski prag iznosi 628.769.985 dinara.

U postupcima javnih nabavki koje su oblikovane u više partija naručilac dodeljuje ugovor po svakoj partiji.

Po svakoj partiji, naručilac definiše kriterijume za kvalitativni izbor privrednog subjekta i kriterijum za dodelu ugovora.

Kriterijumi za dodelu ugovora moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski, moraju da budu povezani sa predmetom ugovora o javnoj nabavci, moraju da omoguće efektivnu konkurenciju, i da budu naknadno objektivno proverivi.

Naručilac je dužan da u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponude, odnosno pregovaranje u slučaju sistema kvalifikacije, odredi da li ponude mogu da se podnesu za jednu, više ili za sve partije.

Naručilac može da ograniči broj partija koje mogu da se dodele jednom ponuđaču i u slučaju kada je dopušteno podnošenje ponuda za nekoliko partija ili za sve partije ako je maksimalan broj partija po ponuđaču naveden u javnom pozivu, pozivu za podnošenje prijava ili pozivu za podnošenje ponude, odnosno pregovaranje u slučaju sistema kvalifikacije. Navedena mogućnost ne obavezuje naručioca.

U slučaju da naručilac ograniči broj partija koje dodeljuje jednom ponuđaču,  navodi u dokumentaciji o nabavci objektivne i nediskriminatorske kriterijume ili pravila koja namerava da primeni prilikom odlučivanja o dodeli ugovora za partije u slučaju kada bi primena kriterijuma za dodelu ugovora dovela do toga da se jednom ponuđaču dodeli više partija od maksimalnog broja koji je naručilac odredio.

Ako naručilac u konkursnoj dokumentaciji nije ograničio broj partija koje može da dodeli jednom ponuđaču i nije odredio pravila koja namerava da primeni prilikom odlučivanja o dodeli ugovora, pri stručnoj oceni ponuda ne može da ograniči broj dodeljenih ugovora jednom ponuđaču.

Imajući u vidu da je podela javne nabavke u partije mogućnost a ne obaveza naručioca, preporučujemo naručiocu da u svom posebnom aktu  (član 49 stav 2 Zakona) bliže uredi postupanja za koja se opredelio u postupcima javnih nabavki koje će deliti u partije.

Samo u posebnom aktu naručioca jasno propisano postupanje ako  se uredi zakonom data mogućnost, sprečavaju se eventualne nenamerne greške i štete koje mogu nastati u praksi, kako kod naručioca, tako i kod  privrednih subjekata usled ograničavanja konkurencije.

Postupak javne nabavke sprovodi komisija za javnu nabavku ili po odluci naručioca lice koje je naručilac odredio za javne nabavke procenjene vrednosti koja ne prelazi iznos od 3.000.000 dinara. Kako se komisija za javnu nabavku i lice koje je naručilac odredio staraju se o zakonitosti sprovođenja postupka javne nabavke to je u njihovom interesu da se posebnim aktom naručioca bliže uredi ova oblast.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

KAKO UČESTVOVATI U POSTUPKU NA KOJI SE ZJN NE PRIMENJUJE

Odredbama novog Zakona o javnim nabavkama propisano je da se zakon ne primenjuje na nabavke čija je procenjena vrednost manja:

• od 1.000.000  dinara, za nabavku dobara i usluga, odnosno 3.000.000 dinara za nabavku radova

i da se na ove nabavke, primenjuju načela novog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne javne nabavke.

Kako su se vrednosti za nabavke do kojih naručilac nije dužan da primenjuje ZJN značajno povećale i promenile, u praksi od stane ponuđača, sve češće se javljaju pitanja:  „Kako da učestvujem u ovakvim nabavkama i da li naručilac ima obavezu da nam prosledi poziv?“  

„ Zar nije  ograničena  transparentnost postupaka nabavki na koje se zakon ne primenjuje?“

Savet naših konsultanata svim ponuđačima je da se naručiocu obrate sa Pismom o zainteresovanosti u kome bi obavestili naručioca da su zainteresovani za određenu nabavku predmeta usluga ili radova koji su predmet njihove  ponude, i da očekuju da im naručilac uputi Poziv za podnošenje ponuda ukoliko  bude iskazao potrebu za dobrima, uslugama ili radovima koji su predmet njihove ponude.  

Ako naručilac ne dostavi poziv za podnošenje ponuda, ponuđaču koji ga je prethodno  obavestio da je zainteresovano lice, povrediće načelo transparentnosti.

Za konkretne pojedinosti vezane za postupanje očekujemo Vašpoziv.

Vaši konsultanti.