Arhive kategorija: Analiza

PRAVNO SREDSTVO PROTIV ODLUKE REPUBLIČKE KOMISIJE ZA ZAŠTITI PRAVA U POSTUPCIMA JAVNIH NABAVKI Upravna tužba

Niste zadovoljni Rešenjem  Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki ( u daljem tekstu: Rešenje RK) , kojim je okončan postupak zaštite prava. U donetom Rešenju RK, data je pouka o pravnom leku: „Protiv odluke  Republičke komisije ne može da se izjavi žalba. Protiv odluke Republičke komisije može da se pokrene upravni spor podnošenjem tužbe Upravnom sudu u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke podnosiocu zahteva.“

Upravni spor, može se pokrenuti protiv upravnog akta koji je donet u drugom stepenu kao i protiv prvostepenog upravnog akta, a u ovom slučaju Rešenja Republičke komisije, je upravni akt protiv koga nije dozvoljena žalba u upravnom postupku.

Zakonom o javnim nabavkama, propisano je:

• Odluka Republičke komisije je konačna.
• Protiv odluke Republičke komisije  ne može se izjaviti žalba.
• Protiv odluke Republičke komisije može da se pokrene upravni spor u roku od 15 dana od dana dostave odluke podnosiocu zahteva. Dan kad je Odluka dostavljena preko portala javnih nabavki navedenim licima smatra se danom prijema odluke od strane istih u skladu sa zakonom.

Dakle, u upravnom sporu sud odlučuje o zakonitosti Rešenja RK.

Upravni spor se pokreće tužbom.

Tužba se podnosi Upravnom sudu u roku od 15 dana od dana prijema upravnog akta –   Rešenja Republičke komisije.

Tužba se predaje nadležnom sudu:

1. neposredno Upravnom sudu u sedištu suda;
2. preko pošte preporučeno sa povratnicom;

Imajući u vidu da se odlučuje o zakonitosti konačne odluke organa uprave u tom smislu je tužena strana Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki – organ koji je doneo odluku čije se preispitivanje traži u upravnom sporu.

Prilikom pokretanja upravnog spora, obavezno treba voditi računa o roku za podnošenje tužbe, da li tužbu podnosi ovlašćeno lice za podnošenja tužbe, da li je akt koji se tužbom osporava predstavlja akt o čijoj zakonitosti se odlučuje u upravnom sporu, da je bilo moguće protiv navedenog akta izjaviti žalbu i da ne postoji već pravnosnažna sudska odluka doneta u upravnom sporu o istoj stvari.

Takođe, treba imati u vidu da tužba ima obavezne elemente koji moraju biti sadržani u tužbi, da bi sud mogao da postupa. Ukoliko tužba ne sadrži sve obavezujuće elemente propisane zakonom može biti odbačena. Uz  tužbu je zakonom predviđen i obavezan prilog i to – kopije akta protiv koga se tužba podnosi u ovom slučaju Rešenja Republičke komisije.

Radi pravilnog ispunjenja navedenih kriterijuma, po potrebi se angažuje stručna podrška, da bi se zaštitili prava pred Upravnim sudom.

Sud uvek zakonitost osporenog upravnog akta u ovom slučaju Rešenja Republičke komisije,  ispituje u granicama zahteva iz tužbe, ali pri tom na ništavost akta posebno vodi računa po službenoj dužnosti.

Treba napomenuti da po pravili tužba ne odlaže izvršenje  Rešenja Republičke komisije – upravnog akta protiv koga je podneta.

Na osnovu zahteva tužioca, sud može odložiti izvršenje konačnog upravnog akta kojim je meritorno odlučeno i to do donošenje sudske odluke, ali pod određenim uslovima koji moraju biti ispunjeni da bi sud prihvatio zahtev tužioca i to ako bi izvršenje nanelo tužiocu šteti koja bi se teško mogla nadoknaditi a odlaganje nije protivno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća ili nenadoknadiva šteta protivnoj stranci, odnosno zainteresovanom licu. Sud o zahtevu odlučuje najkasnije u roku od pet dana od dana prijema zahteva. Napominjemo da u dosadašnjoj praksi nemamo saznanja da su tužioci zahtevali odlaganje izvršenja konačnog rešenja

Ukoliko želite da odložite izvršenje Rešenja Republičke komisije- konačnog upravnog akta a protiv koga ste pokrenuli upravni spor navedeni uslovi moraju biti ispunjeni i dokazani da bi sud iste uvažio i doneo odluku kojom bi odložio izvršenje.

Ako su ispunjeni svi uslovi da sud postupa po tužbi, sud će rešavati na osnovu utvrđenih činjenica na održanoj usmenoj javnoj raspravi (izuzetno pod određenim uslovima može doći do toga da sud ne održi usmenu raspravu). Odluka kojom se okončava upravni spor je presuda. Presudom Upravnog suda se  tužba usvaja ili odbija kao neosnovana. Ako sud  tužbu uvaži, sud će  presudom poništiti osporeni upravni akt u celini ili delimično i vratiti predmet nadležnom organu na ponovno odlučivanje.

Ako bi sud našao da osporeni upravni akt treba poništiti, to može učiniti presudom, navedeno je moguće samo ako priroda stvari to dozvoljava i ako utvrđeno činjenično stanje pruža valjan osnov za to. Takva presuda u svemu zamenjuje poništeno Rešenje Republičke komisije – nepoznato nam je da li je u praksi bilo ovakvih presuda.  Navedeno predstavlja spor pune jurisdikcije.

Žalba kao redovno pravno sredstvo nije predviđena protiv odluka upravnog suda.

Zakon o upravnim sporovima propisuje vanredna pravna sredstva i to: ponavljanje postupka i zahtev za preispitivanje sudske odluke.

Dakle, upravni spor je vid sudske kontrole rada organa uprave i ova mogućnost u smislu zaštite prava i interesa može se koristiti kada su za isto ispunjeni zakonski uslovi.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

ODGOVORNOST U VEZI SA POŠTOVANJEM ROKOVA

ODLUKA O DODELI UGOVORA

Ako pratimo zakonom propisane rokove, sledi:  Donošenje Odluke: u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, osim ako je naručilac u konkursnoj dokumentaciji odredio duži rok. Objava odluke na Portalu javnih nabavki: u roku od 3 dana od dana donošenja.

ODGOVORNOST U VEZI SA POŠTOVANJEM ROKOVA

Interesantno je pitanje koje se postavlja u vezi sa praksom poštovanja rokova koji se odnose na donošenje i objavljivanje odluke o okončanju postupka javne nabavke i to: Odluke o dodeli ugovora,  Odluke o zaključenju okvirnog sporazuma ili Odluke o obustavi postupka i odgovornost naručioca za poštovanje propisanih rokova.

Donošenje odluke o ishodu postupka javne nabavke i objavljivanje iste na Portalu javnih nabavki je jedna od faza sprovođenja svakog postupka javne nabavke. Navedenu odluku, donosi naručilac, odnosno odgovorno lice naručioca na predlog komisije.

Članom 146 stav 3 ZJN propisano je da  Odluku o dodeli ugovora naručilac donosi u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, osim ako je naručilac u konkursnoj dokumentaciji odredio duži rok.

Donetu odluku o dodeli ugovora, ili zaključenju okvirnog sporazuma, ili o obustavi postupka,naručilac je dužan da objavi na portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja.

Članom 236  stava 1 ZJN propisano je: novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj naručilac ako:….tačka  11) ne objavi odnosno ne dostavi odluke u skladu sa odredbama ovog zakona (član 146-148).

 Članom 146 stav 5 ZJN propisano je da je naručilac dužan da odluku o dodeli ugovora objavi  na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja. Takođe, naručilac je dužan da na Portalu javnih nabavki, u roku od tri dana od dana donošenja,  objavi Odluku o zaključenju okvirnog sporazuma i odluku o obustavi postupka.

Praksa Republičke komisije po ovom pitanju je sledeća:

Odlučujući po podnetom zahtevu za zaštitu prava Republička komisija, donela je Rešenje br. 4-00239/2023 od 11.05.2023.godine, u kome je zauzela stav: – da je naručilac doneo odluku o dodeli ugovora , te da je donetu odluku  istog dana objavio na Portalu javnih nabavki. Zatim Republička komisija konstatuje da  u konkretnom slučaju nije učinjen prekršaj naručioca u smislu člana 236 stav 1 tačka 11) ZJN, budući da se isti odnosi samo na neispunjenje obaveze iz člana 146. stav 5) ZJN, dok sama okolnost da odluka o dodeli ugovora nije doneta u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda,  ne predstavlja prekršaj naručioca definisan članom 236. ZJN. Ujedno, Republička komisija ističe da iz okolnosti što predmetna Odluka o dodeli ugovora nije doneta  u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda, ne proizilazi da je podnosilac zahteva zbog navedenog postupanja naručioca pretrpeo štetu, budući da je isti u predmetnom postupku javne nabavke blagovremeno podneo zahtev za zaštitu prava o čijim navodima je meritorno odlučivano donetim rešenjem.(Izvor podataka: javno dostupno Rešenje Republičke komisije- br. 4-00239/2023).

Kako je podneti Zahtev za zaštitu prava, kojim je istaknuta povreda člana 146 stav 3 ZJN, odnosno propust naručioca da donese odluku o okončanju postupka JN u roku od 30 dana kako je propisano članom 146 stav 3 ZJN i konkursnom dokumentacijom, odbijen kao neosnovan jer podnosilac zahteva nije pretrpeo štetu, a pretrpeo je samim tim da mu se ne nadoknađuju troškovi, to se nameće zaključak da  je ovakvom praksom dozvoljeno naručiocima da ne poštuju rok koji odredile u konkursnoj dokumentaciji u skladu sa članom 146 stav 3 ZJN, a da su nasuprot tome ponuđači  dužni da poštuju sve zakonom propisane rokove i da snose sve posledice propuštanja.

Monitoring – praksa Kancelarije za javne nabavke

Po istom pitanju odlučivano je i u postupku monitoringa: Podnosilac zahteva monitoringa zahtevao je da Kancelarija za javne nabavke izvrši monitoring u vezi sa postupkom javne nabavke u fazi donošenja odluke o obustavi postupka javne nabavke.

Preduzete aktivnosti Kancelarije za javne nabavke po podnetom Zahtevu za vršenje monitoringa:

Postupajući po dostavljenom dopisu, KJN je izvršila uvid u javno dostupne podatke objavljene na Portalu javnih nabavki i tom prilikom utvrdila da je naručilac 17. novembra 2022. godine doneo odluku o obustavi postupka koju je istog dana objavio na Portalu javnih nabavki, čime je postupio u skladu sa članom 146. stav 5. ZJN. Takođe, utvrđeno je da naručilac odluku o obustavi postupka nije doneo u roku određenom u konkursnoj dokumentaciji, kojom je predviđeno da će naručilac odluku o dodeli ugovora ili obustavi postupka doneti u roku od 30 dana od isteka roka za podnošenje ponuda. Iz navedenog proizlazi da je krajnji rok za donošenje odluke bio 19. septembar 2022. godine, imajući u vidu da je otvaranje ponuda sprovedeno 19. avgusta 2022. godine, a da konkursnom dokumentacijom nije određen duži rok za donošenje odluke, shodno članu 146. stav 3. ZJN, u vezi sa navedenom nepravilnosti u postupanju naručioca prilikom sprovođenja postupka javne nabavke, KJN je napomenula da ista odredbama ZJN nije propisana kao prekršaj iz člana 236. ZJN. Naime, članom 236. stav 1. tačkom 11) ZJN propisano je da će se naručilac kazniti novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, ako ne objavi, odnosno ne dostavi odluke u skladu sa odredbama ZJN (čl. 146-148). Iz navedene zakonske odredbe proizlazi da prekršaj postoji ukoliko naručilac ne objavi odluku na Portalu javnih nabavki u roku od tri dana od dana donošenja, a ne i ukoliko istu ne donese u roku koji je određen konkursnom dokumentacijom. KJN je obavestila podnosioca zahteva da u konkretnom slučaju nije mogla da utvrdi da su na osnovu radnji preduzetih od strane naručioca u predmetnom postupku javne nabavke ispunjeni uslovi za pokretanje prekršajnog postupka iz člana 236. stav 1. tačka 11), te da stoga ne postoji osnov za dalje preduzimanje radnji od strane Komisije za javne nabavke u vezi sa predmetnim zahtevom monitoringa.                                                                                      (Izvor podataka: Izveštaj o sprovedenom monitoringu za 2022.godinu-Kancelarija za javne nabavke -strana 136).

Ni u postupku monitoringa nije utvrđen propust naručioca usled ne poštovanja roka za donošenje odluke kojom se okončava postupak.

Dilema autora teksta: Postavlja se pitanje da li bi navedena regulatorna tela na isti način cenila propust ponuđača – ne dostavljanje obrazloženja nerealno niske ponude u roku koji zahteva naručilac primer roka: 10.09.2023. do 12 sati, a obrazloženje dostavljeno preko portala u 12:09? Verovatno je da bi Ponuda  bila odbijena u skladu sa članom 143 stav 4 ZJN, a  postupanje naručioca okarakterisano da je u skladu sa zakonom.

Zaključak je da su Republička komisija i Kancelarija za javne nabavke, kao regulatorna tela, utvrdila praksu da su rokovi iz ZJN za naručioce instrukcionog karaktera (bez procesnih posledica), a za ponuđače prekluzivnog karaktera (sa procesnim posledicama).

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Planiranje javnih nabavki po novom Zakonu

Novi Zakon o javnim nabavkama u praksi se primenjuje od prvog jula 2020. godine.

 Na sve javne nabavke planirane u planu nabavki za 2020 godinu, a koje naručioci započnu pre dana početka primene novog zakona, odnosno  pokrenu donošenjem odluke o pokretanju postupka  javne nabavke,  zaključno sa  tridesetim junom 2020. godine,  okončaće  ih  po starom zakonu.

Naručioci su dužni, da nakon početka primene Zakona (01.07.2020 godine),  javne nabavke iz plana nabavki za 2020 godinu, a za  koje nisu započeti postupci, usklade sa odredbama novog zakona.

Planiranje  javnih nabavki uređeno je članom 88 novog Zakona.

 Naručilac je dužan da donese godišnji plan javnih nabavki koji sadrži sledeće podatke:

1. predmet javne nabavke i CPV oznaku;
2. procenjenu vrednost javne nabavke;
3. vrstu postupka javne nabavke;
4. okvirno vreme pokretanja postupka.

U planu javnih nabavki naručilac unosi i nabavku  koju sprovodi preko tela za centralizovane javne nabavke.

Plan javnih nabavki i sve njegove kasnije izmene ili dopune, naručilac objavljuje na Portalu javnih nabavki i na svojoj internet stranici u roku od deset dana od dana donošenja.

Izmenom i dopunom plana javnih nabavki smatra se i planiranje nove javne nabavke,kao i  izmena predmeta javne nabavke i povećanje procenjene vrednosti javne nabavke za više od 10%.

Naručilac nije dužan da objavi procenjenu vrednost javne nabavke i podatke iz plana javnih nabavki koji predstavljaju poslovnu tajnu u smislu zakona kojim se uređuje zaštita poslovne tajne ili tajne podatke u smislu zakona kojim se uređuje tajnost podataka.

Naručilac može da pokrene postupak javne nabavke ako je nabavka predviđena u godišnjem planu javnih nabavki. U ovom konkretno  slučaju, navedeno znači da naručilac može da pokrene postupak javne nabavke po novom Zakonu ako je ta nabavka planirana po novom zakonu i ako je objavljen plan javnih nabavki usklađen sa odredbama novog Zakona, na novom portalu nabavki koji podržava elektronsko podnošenje ponuda (prijava).

U izuzetnim slučajevima, kada javnu nabavku nije moguće unapred planirati ili iz razloga hitnosti, naručilac može da pokrene postupak javne nabavke i ako nabavka nije predviđena u planu javnih nabavki.

Kako novi Zakon počinje da se primenjuje u drugom polugodištu 2020 godine, to znači da sve planirane a ne pokrenute javne nabavke od prvog jula 2020. godine, naručioci moraju planirati uz poštovanje odredbi novog Zakona o javnim nabavkama.

Pri utvrđivanju plana javnih nabavki po novom Zakonu od 01.07.2020. godine, naručilac, pre svega mora da ima u vidu, da procenjena vrednost predmeta javne nabavke mora:

• da bude objektivna;
• da bude zasnovana na sprovedenom ispitivanju i istraživanju tržišta predmeta javne nabavke, koje uključuje proveru cene, kvaliteta, perioda garancije, održavanja i sl. i
• da bude validna u vreme pokretanja postupka.

Određivanje procenjene vrednosti predmeta javne nabavke ne može da se vrši na način koji ima za cilj izbegavanje primene ovog zakona, niti u tom cilju može da se vrši podela predmeta javne nabavke na više nabavki.

Naručilac određuje predmet javne nabavke na način da predstavlja tehničku, tehnološku, funkcionalnu i drugu objektivno odredivu celinu.

Procenjena vrednost predmeta javne nabavke iskazuje se u dinarima, bez poreza na dodatu vrednost. Procenjena vrednost obuhvata procenu ukupnih plaćanja koje će izvršiti naručilac, uključujući sve opcije ugovora i moguće produženje ugovora, ukoliko je predviđeno u konkursnoj dokumentaciji. Ako naručilac predviđa isplatu nagrade ili naknade ponuđačima ili kandidatima, dužan je da vrednost tih nagrada ili naknada uračuna u iznos procenjene vrednosti predmeta javne nabavke.

Naručilac koji je organizovan na način da ima više posebnih organizacionih jedinica, procenjenu  vrednost utvrđuje  kao ukupnu procenjenu vrednost predmeta javne nabavke za sve organizacione jedinice.

Izuzetno, ako je posebna organizaciona jedinica samostalno odgovorna za svoju javnu nabavku, procenjena vrednost predmeta javne nabavke može da se odredi na nivou te organizacione jedinice. Smatra se da je organizaciona jedinica samostalno odgovorna ako samostalno planira nabavke, sprovodi postupke javne nabavke i zaključuje ugovore o javnoj nabavci koje finansira iz sredstava opredeljenih u okviru posebnog budžetskog razdela koji ima na raspolaganju.

Kada se planira sprovođenje postupka koji za ishod ima okvirni  sporazum  i sistema dinamične nabavke, procenjena vrednost predmeta javne nabavke određuje se kao maksimalna vrednost svih ugovora predviđenih za vreme trajanja tog okvirnog sporazuma ili sistema dinamične nabavke.

U slučaju partnerstva za inovacije procenjena vrednost predmeta javne nabavke određuje se kao maksimalna procenjena vrednost svih aktivnosti istraživanja i razvoja koja će da se sprovode tokom svih faza predviđenog partnerstva uključujući i vrednost dobara, usluga ili radova koji će biti razvijeni i nabavljeni nakon završetka predviđenog partnerstva.

Ako se sprovodi  javne nabavke standardnih dobara koja su opšte dostupna na tržištu ili dobara čija se nabavka periodično ponavlja, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

•  ukupnoj stvarnoj vrednosti svih ugovora istog predmeta nabavke koji su dodeljeni u prethodnih 12 meseci ili tokom prethodne budžetske godine, koja je prilagođena, ako je to moguće, promenama u količini ili vrednosti koje bi nastale u narednih 12 meseci ili
•  ukupnoj procenjenoj vrednosti sukcesivnih isporuka u toku 12 meseci od prve isporuke.

Ako se sprovodi javna  nabavka dobara putem zakupa, lizinga ili kupovine na rate izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

• ukupnoj procenjenoj vrednosti ugovora za sve vreme njegovog trajanja, kada je rok na koji se ugovor zaključuje 12 meseci ili kraći;
• ukupnoj procenjenoj vrednosti ugovora za prvih 12 meseci i procenjenoj vrednosti za preostali period do isteka ugovorenog roka, kada je rok na koji se ugovor zaključuje duži od 12 meseci;
•  mesečnoj procenjenoj vrednosti ugovora pomnoženoj sa 48, kada se ugovor zaključuje na neodređen rok ili se trajanje ugovora ne može odrediti.

Ako je predmet  javne nabavke uobičajena  usluga ili usluga čija se nabavka periodično ponavlja, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

•  ukupnoj stvarnoj vrednosti svih ugovora istog predmeta nabavke koji su dodeljeni u prethodnih 12 meseci ili tokom prethodne budžetske godine, koja je prilagođena, ako je moguće, promenama u količini ili vrednosti koje bi nastale u narednih 12 meseci ili
•  ukupnoj procenjenoj vrednosti sukcesivno pruženih usluga u toku 12 meseci od prve izvršene usluge.

U slučaju javne nabavke određenih usluga naručilac za izračunavanje procenjene vrednosti uzima u obzir:

• za usluge osiguranja – visinu premije, kao i druge naknade;
• za bankarske i druge finansijske usluge – takse, provizije, kamate i druge naknade;
• za usluge dizajna – takse, provizije i druge vidove naknade ili nagrade.

U slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga u kojima neće biti određena ukupna cena, izračunavanje procenjene vrednosti zasniva se na:

• ukupnoj procenjenoj vrednosti za vreme trajanja ugovora, ako se ugovor zaključuje na određeno vreme do 48 meseci;
• mesečnoj procenjenoj vrednosti ugovora pomnoženoj sa 48, kada se  ugovor zaključuje na neodređen rok ili je rok duži od 48 meseci.

U slučaju ugovora o javnoj nabavci usluga izrade tehničke dokumentacije, tehničke kontrole tehničke dokumentacije, stručnog nadzora, projektantskog nadzora, kao i tehničkog pregleda izvedenih radova,  procenjene vrednosti  naručilac može odrediti prema tržišnim vrednostima ovih usluga u Republici Srbiji.

Naručilac ukupnu vrednost radova, kao i dobara i usluga neophodnih za izvođenje radova može odrediti i na osnovu vrednosti iz tehničke dokumentacije Studije opravdanosti sa idejnim projektom, Projekta za građevinsku dozvolu ili Projekta za izvođenje radova.

Izračunavanje procenjene vrednosti javne nabavke radova zasniva se na ukupnoj vrednosti radova, kao i dobara i usluga neophodnih za izvođenje radova, uključujući i ukupnu procenjenu vrednost dobara i usluga koje eventualno naručilac stavlja na raspolaganje izvođaču pod uslovom da su neophodni za izvođenje radova.

Kada je predmet javne nabavke podeljen u partije, naručilac određuje procenjenu vrednost svake partije.

Procenjena vrednost javne nabavke podeljene u partije uključuje procenjenu vrednost svih partija, za period na koji se zaključuje ugovor.

Naručilac ne može da izbegne primenu novog Zakona za pojedinu partiju, ako je zbir vrednosti svih partija jednak ili veći od iznosa iz člana 27. Stav 1. tačka 1) Zakona.

Izuzetno, naručilac ne mora da primenjuje odredbe ovog zakona na nabavku jedne ili više partija ako je pojedinačna procenjena vrednost te partije manja od 300.000 dinara za dobra ili usluge, odnosno manja od 500.000 dinara za radove i ako ukupna procenjena vrednost svih tih partija nije veća od 1.000.000 dinara za dobra usluge i sprovođenje konkursa za dizajn, odnosno nije veća od 3.000.000 dinara ako je u pitanju nabavka radova (iznosi iz člana 27. stava 1. tačka 1) Zakona).

Sve navedeno, naručioci moraju da imaju u vidu pri objavi plana javnih nabavki usklađenog sa odredbama novog zakona na novom portalu javnih nabavki, za sve javne nabavke koje pokreću od 01.07.2020. godine, kao i pri objavi eventualnih izmena i dopuna već objavljenog plana javnih nabavki.

Autor teksta- Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Načela javne nabavke u smislu novog Zakona

U primeni novog Zakona naručilac je obavezan da postupa na ekonomičan i efikasan način, da obezbedi konkurenciju, jednak položaj svih privrednih subjekata bez diskriminacije, i da postupa na transparentan i proporcionalan način.

Naručioci su obavezni da postupaju u skladu sa načelima javne nabavke ako sprovode nabavke:

• u skladu sa postupcima nabavki ustanovljenim:
  • međunarodnim ugovorom ili drugim aktom na osnovu koga je nastala međunarodna obaveza, a koji je Republika Srbija zaključila sa jednom ili više trećih država ili njenih užih političko-teritorijalnih jedinica i koji se odnosi na dobra, usluge ili radove namenjene zajedničkoj implementaciji ili korišćenju od strane potpisnica (član 11 stav 1 tačka 1 Zakona);

• kupovine i zakupa zemljišta, postojećih građevinskih objekata i drugih nepokretnosti, kao i prava u vezi sa njima (član 12 stav 1 tačka) );
• kupovina vremena za televizijsko odnosno radijsko emitovanje, vreme emitovanja programskih sadržaja, od pružaoca medijske usluge (član 12 stav 1 tačka 2) );
• usluge arbitraže i sporazumno rešavanje sporova (član 12 stav 1 tačka 3) ;
• pravne usluge (član 12 stav 1 tačka 4), i to:
  • zastupanje naručioca od strane advokata u postupku arbitraže ili sporazumnog rešavanje spora u zemlji i inostranstvu
  • zastupanje naručioca od strane advokata u sudskom i drugom postupku;
  • usluge pravnog savetovanja od strane advokata tokom pripreme za postupak zastupanja;
  • pravne usluge koje pružaju zakonski zastupnici ili staratelji ili druge pravne usluge čije je izvršioce izabrao sud;
  • druge pravne usluge koje su povezane, čak i povremeno, sa vršenjem javnih ovlašćenja;
• Usluge overavanja i potvrđivanja isprava koje pružaju javni beležnici (član 12 stav 1 tačka 5);
• finansijske  usluge u vezi sa izdavanjem, prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata u smislu zakona kojim se uređuje tržište kapitala, kao i aktivnosti koje se sprovode u okviru Evropskog fonda za finansijsku stabilnost i Evropskog mehanizma za stabilnost (član 12 stav 1 tačka 6);
• zajmova i kredita, bez obzira da li su u vezi sa prodajom, kupovinom ili prenosom hartija od vrednosti ili drugih finansijskim instrumenata (član 12 stav 1 tačka 7);
• ugovore koji se zaključuju u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuju prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa, odnosno po osnovu rada osim ugovora o delu (član 12 stav 1 tačka 8);
• usluge civilne odbrane, civilne zaštite i usluge sprečavanja opasnosti, koje pružaju neprofitne organizacije, odnosno udruženja obuhvaćene CPV oznakama 75250000-3, 75251000-0, 75251100-1, 75251110-4, 75251120-7, 75252000-7, 75222000-8, 98113100-9 i 85143000-3, osim usluge prevoza pacijenata vozilom hitne pomoći (član 12 stav 1 tačka 9);
• usluge prevoza putnika železnicom ili metroom (član 12 stav 1 tačka 10);
• nabavke od naručilaca ili grupe naručilaca koji su nosioci isključivog prava na osnovu kojeg jedini mogu da obavljaju određenu delatnost na određenom geografskom području i koje im je dodeljeno ili proizlazi iz zakona, podzakonskog akta ili pojedinačnog akta (član 12 stav 1 tačka 11);
•  usluge istraživanja i razvoja (član 12 stav 1 tačka 12), izuzev kada su predmet javne nabavke usluge istraživanja i razvoja koje su obuhvaćene CPV oznakama od 73000000-2 do 73120000-9, 73300000-5, 73420000-2 i 73430000-5 ukoliko su ispunjena oba sledeća uslova:
  • korist ostvaruje isključivo naručilac, odnosno namenjene su isključivo njegovoj upotrebi i obavljanju njegovih poslova i
  • naručilac u celosti finansira te usluge.

• čija je isključiva i neposredna namena omogućavanje javnom naručiocu da obezbedi ili iskorišćava javnu komunikacionu mrežu ili pruža javnosti jednu ili više elektronskih komunikacionih usluga u smislu zakona kojim se uređuju elektronske komunikacije (član 14 stav 1 tačka 1) );
•  nabavku usluga centralne banke (član 14 stav 1 tačka 2) );
•  nabavke namenjene preradi i prodaji, daljoj prodaji ili iznajmljivanju trećim licima na tržištu, pod uslovom da javni naručilac nema isključivo ili posebno pravo prodaje ili iznajmljivanja predmeta nabavke i da drugi subjekti mogu pod jednakim uslovima da vrše prodaju, preprodaju ili iznajmljivanje predmeta nabavke trećim licima (član 14 stav 1 tačka 3) );
• nabavke dobara i usluga u vezi sa sigurnosnim bojama za izradu novčanica, identifikacionih dokumenata i akciznih markica, nabavke zaštićenih papira za izradu novčanica, OVD elemenata zaštite za izradu novčanica, identifikacionih dokumenata, polikarbonatne folije i čipova za izradu identifikacionih dokumenata, retroreflektujuće folije za registarske tablice, rondela za izradu kovanog novca i nabavke usluga transporta novca, kao i obezbeđenja transporta novca, pošiljki gotovog novca i efektivnog stranog novca (član 14 stav 1 tačka 4));
• kupovinu, razvoj, produkciju ili koprodukciju programskog sadržaja namenjenog za audio-vizuelne medijske usluge ili medijske usluge radija koje nabavlja javni naručilac koji je pružalac medijske usluge (član 14 stav 1 tačka 5) );
• postupke koje sprovodi javni naručilac koji pruža poštanske usluge u smislu člana 170. stav 2. tačka 2) ovog zakona (član 14 stav 1 tačka 6) za obavljanje delatnosti pružanja usluga:
  •  usluga dodatne vrednosti koje su povezane sa elektronskim sredstvima i koje se u potpunosti pružaju elektronskim sredstvima (uključujući zaštićeno slanje šifrovanih dokumenata putem elektronskih sredstava, usluge vođenja adrese i slanje preporučene elektronske pošte);
  •  finansijskih usluga koje su obuhvaćene CPV oznakama od 66100000-1 do 66720000-3 i članom 12. stav 1. tačka 6) ovog zakona, uključujući poštanske novčane naloge i poštanske žirodoznake (novčane doznake bez otvaranja platnih računa u bankama);
  • filatelističkih usluga ili
  • logističkih usluga (usluge koje su kombinacija fizičkog dostavljanja ili skladištenja i drugih nepoštanskih funkcija);

• koje sektorski naručioci sprovode u svrhu koja ne uključuje obavljanje njihovih sektorskih delatnosti ili radi obavljanja sektorskih delatnosti u inostranstvu pod uslovom da to ne uključuje upotrebu mreže ili teritorije unutar Republike Srbije i Evropske unije; (član 16 stav 1 tačka 1) );
• nabavke vode za piće od strane sektorskog naručioca koji obavlja delatnost iz člana 167. stav 1. ovog zakona; (član 16 stav 1 tačka 2) );
• nabavke energije ili goriva za proizvodnju energije od strane sektorskog naručioca koji obavlja delatnost iz člana 165. stav 1, člana 166. stav 1. i člana 171. ovog zakona; (član 16 stav 1 tačka 3) );
• nabavke namenjene daljoj prodaji ili iznajmljivanju trećim licima na tržištu, pod uslovom da sektorski naručilac nema isključivo ili posebno pravo prodaje ili iznajmljivanja predmeta nabavke i da drugi subjekti mogu pod jednakim uslovima da vrše prodaju ili iznajmljivanje predmeta nabavke trećim licima. (član 16 stav 1 tačka 4) );

Dakle, načela javnih nabavki primenjuju se na opšte izuzetke utvrđene članom 11.  i 12. Zakona, na posebne izuzetke za javne naručioce u skladu sa članom 14. Zakona, na sektorske naručioce u skladu sa članom 16. Zakona, kao i u postupcima nabavki na koje se Zakon ne primenjuje, čije su procenjene vrednosti ispod zakonom utvrđenih pragova u skladu sa članom 27. Zakona.

Činjenica, da se izuzeci  utvrđeni članovima od 11 do 21 Zakona sprovode u skladu sa načelima javne nabavke, obezbeđuje pravnu sigurnost ponuđačima. Mogućnost podnošenja zahtev za zaštitu prava usled povrede načela, i u ovim postupcima,  kako je propisano u članu 212 Zakona, stvara prostor i šansu da se vrati poverenje i poveća konkurentnost.

Javna nabavka ne sme da bude oblikovana sa namerom izbegavanja primene novog Zakona ili izbegavanja primene odgovarajuće vrste postupka javne nabavke ili sa namerom da određene privredne subjekte neopravdano dovede u povoljniji ili u nepovoljniji položaj.

Zabranjena je diskriminacija privrednih subjekata, odnosno ponuđača. Privredni subjekti koji imaju pravo da pružaju odgovarajuće usluge prema propisima države u kojoj su osnovani, ne mogu da budu odbijeni u postupku javne nabavke ukoliko bi prema propisima Republike Srbije morali da budu fizička ili pravna lica.

U izvršenju ugovora o javnoj nabavci svi privredni subjekti su dužni da poštuju obaveze u oblasti zaštite životne sredine, socijalnog i radnog prava, kao i obaveze iz kolektivnih ugovora, odnosno odredbe međunarodnog prava vezanog za zaštitu životne sredine, socijalno i radno pravo.

Za razvoj tržišta javnih nabavki u Srbiji, i fer utakmicu, od neprocenjivog je značaja da  svi akteri u postupcima svoje aktivnosti baziraju na zakonom postavljenim načelima javnih nabavki: načelu ekonomičnosti i efikasnosti, načelu obezbeđenja konkurencije i zabrane diskriminacije, načelu transparentnosti postupka, načelu jednakosti privrednih subjekata i načelu proporcionalnosti.

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista

Nabavke procenjene vrednosti manje od iznosa utvrđenih pragovima

Pragovi u smislu novog Zakona su granične procenjene vrednosti nabavke  dobara usluga ili radova  do kojih se odredbe novog zakona ne primenjuju.

Odredbe novog zakona ne primenjuju se na nabavke čija je procenjena vrednost manja:

• Od 1.000.000  dinara, za nabavku dobara, usluga, i sprovođenje konkursa za dizajn;
• Od 3.000.000 dinara, za nabavku radova;
• Od 15.000.000 dinara, za potrebe diplomatskih  misija, diplomatsko-konzularnih predstavništava i obavljanje drugih aktivnosti Republike Srbije u inostranstvu, kao i na nabavku radova za te potrebe čija je procenjena vrednost manja od 650.000.000 dinara;
• Od 15.000.000 dinara za nabavku  društvenih i drugih posebnih usluga iz člana 75. Novog zakona kada nabavku sprovodi javni naručilac, odnosno manja od 20.000.000 dinara kada nabavku sprovodi sektorski naručilac.

Na nabavke koje su ispod utvrđenih pragova,  na koje se  novi Zakon ne primenjuje, primenjuju se načela novog zakona na način koji je primeren okolnostima konkretne javne nabavke.

U slučaju da naručilac povredi neko od načela na način koji nije primeren okolnostima konkretne nabavke, ponuđači svoja prava moći će  da zaštite pred Republičkom komisijom za zaštitu prava, podnošenjem zahteva za zaštitu prava.

Međutim, kako navedena odredba sadrži pravne nejasnoće,  postavlja se pitanje: Koji je to način primeren okolnostima konkretne javne nabavke, na bazi kojih činjenica i parametara se utvrđuje primerenost okolnostima? Nejasno je koje posledice trpi naručilac ako povredi načela javnih nabavki u postupcima ispod vrednosti koje su definisane pragovima.

Navedeno izaziva pravnu nesigurnost kod ponuđača i sumnju da su ove nabavke, bez kontrole u fazi ugovaranja i da mogu predstavljati  koruptivni izazov za sve učesnike na štetu budžetu i javnom interesu.

Autor teksta-Jagoda Ratinac, konsultant za javne nabavke, dipl.ekonomista